Учитељ

О просвешој реформи 657

већа у држави, и која је због оскудице у одговарајућој згради изложена највећој опасности од пожара.

Престоница нема ни Сликарске, ни Вајарске, ни Музичке Академије.

Кад човек погледа цифре у буџету не може, а да не осети неправду, која се заиста чини нашој заједничкој престоници.

Док се Музичкој и Уметничкој академији у Загребу, Конзерваторији и Оперној школи у Љубљани из државног буџета даје годишње 2,652.944 динара годишње, а са субвенцијама и помоћима музичким школама у Љубљани, Марибору, Сарајеву, Осеку, Птују и Цељу даје укупно 2,832.944 динара годишње, — Музичкој и Уметничкој школи у Београду даје се свега по 295.000 динара годишње на име помоћи.

Напомињем, да је Музичка школа у Загребу после рата и не неким нарочитим законом подигнута на степен Академије, а исти је случај и са Конзерваторијом у Љубљани.

Да не би било рђавог разумевања, подвлачим, да је врло добро урађено када се уметничким потребама наших градова Загреба и Љубљане и на тај начин изашло у сусрет. Али и онда питање, које се неодољиво намеће јесте: а зашто је Београд у том погледу и још увек запостављен 2

Кад је реч о Музичкој академији, коју би Београд пре свију других академија требало да добије, могло би се много разлога навести за њено оснивање у престоници.

Пре свега онај део нашег југословенског народа, коме је Београд ужи културни центар несумњиво је испред свију у погледу своје музичке обдарености. Ваљда нигде нема света толико распеваног и раскликтаног, као што је онај део нашега народа, који културно гравитира Београду. Нема ваљда никога, код кога је музика биолошки срасла са њим, који је у буквалном смислу речи сваку своју згоду и незгоду, срећу и несрећу у песми опевао, песми као поезији и као мелодији. Наше народне мелодије, нарочито оне у Јужној Србији, иду у ред најлепших народних мелодија, које у опште постоје. Наш народ је и на пољу уметничке обраде музике, уметничког музичког стварања, дао велика имена, као што су Јосиф Маринковић, Мокрањац, Бајић и други.

Па ипак томе и таквоме свету, коме је музика интимна потреба његовог живота још ни данас није пружена могућност, да своје природне музичке таленте култивише на највишим музичким школама, на Музичкој академији.

Чињеница је:

да се највеће музичке школе, музичке академије налазе у престоницама свију држава (мада може да их буде и у другим већим центрима). Тако је свуда у Европи, па је такои у свима суседним државама;

Учитељ 42