Учитељ

658 Др. Дане Трбојевић

да у Београду има 4000 ђака, који у двема музичким школама и код приватних наставника уче музику;

да у Београду живи и ради највећи број наших реномираних музичара међу њима, Јосиф Славенски, наш највећи југословенски композитор, чије се име пронело и ван граница напе државе, и др. Милоје Милојевић, композитор, професор историје музике на Универзитету и наш највећи музички. критичар.

Време је, господо сенатори, да се наши меродавни и код. нас озбиљно позабаве и овим културним потребама највећег културног центра у држави, наше заједничке југословенске: престонице.

Има и других питања из ресора Министарства просвете, али је време већ поодмакло, те их остављам за другу прилику-

Драгослав Ђорђевић

Биологијско учење о наслеђу

Од два елемента образовања, наслеђа и спољашњега деловања, само је последњи узиман у обзир готово све: до почетка овога столећа. Јер иако јеу теорији већ од старих грчких филозофа па кроз целу историју науке о образовању доста често истицано наслеђе, у пракси није то имало готово никаквог успеха. Сетимо се само Хербарта и његове. школе која је у читавој другој половини 19 века у школској примени била одлучна! А неки се тога смера не могу ни данас ослободити, те се још увек води тихи, а местимице и жучни бој о тако звану стару и нову школу. Стару која не признаје наслеђа, као што га није признавао ни Хербарт, и нову која све своје педагогијско учење заснива на наслеђеним особинама, а као образовање сматра развитак урођених способности с помоћу згодно удешеног деловања споља.

Колика је разлика између та два супротна смера, може се разабрати из самих основних начела образовања. Познато је да је у сваком раду људском прва и главна мисао оно што се тим радом настоји постићи. Без познавања сврхе нема ни бирања сретстава ни успешна рада уопште. А баш у том се разликују обе речене школе, као што се разликују и у схватању о могућности самога образовања. И док стара школа не признавајући наслеђа, тврди да се свако нормално. дете да образовати за што год хоћемо, дотле нова школа најодлучније побија мишљење о свемогућности образовања, сводећи га у границе наслеђених способности. Као што је учио Коменски, тако учи и она, да „није могуће из сваког дрвета истесати Меркурија“. Човек се може образовати само у оном.