Учитељ
Мане и недосташци 127
тонове (ноте), потом се изводе вежбања у извођењу појединих тонова на инструменту, а после тога вежбања у везивању или сливању тонова, и најзад у извођењу прво краћих, простијих и лакших, а потом и већих, сложенијих и тежих мелодија, док се не постигне крајни циљ, а то је да ученик у музичкој вештини изводи лако разне мелодије на инструменту, што изазива допадање и дивљење.
На исти начин могао би се постизавати крајњи циљ и у обуци деце у читању, тј. кад би се и ова обука изводила тако систематски са применом начела о поступности, као што бива у обуци деце у музичкој вештини, али, на жалост, обучавање деце у нашим школама у лаком и течном читању изводи се без икаквога плана и система, при чему је начело поступности у настави сасвим пренебрегнуто, па стога се не могу ни постизавати добри резултати.
У настави музике не захтева се да ученици одмах, чим су извежбани у познавању знакова за поједине тонове, у извођењу појединих тонова на инструменту и у њиховоме везивању и сливању, изводе сложене и тешке мелодије, а у извођењу обуке деце у лаком и течном читању, како се ова обука изводи у нашим школама, од ученика се захтева да, тек што је завршена прва или елементарна обука у познавању и разликовању писмена и њиховоме шчитавању у речима, читају најтежа штива, која. не могу лако и течно читати ни ученици старијих разреда.
Кад се анализира начин извођења обучавање деце у нашим школама у лаком и течном читању види се да се мисли и верује, да се деца, кад су извежбана у познавању писмена и њиховоме шчитавању, могу лако и брзо обучити лакоме и течноме читању на свакоме штиву, само кад је оно за децу разумљиво, међутим такво мишљење и уверење није тачно. Никаква обука, ни за одрасле људе, а камо ли за децу, не може бити ни лака ни довољно успешна, ако се она не изводи систематски, тј. по једноме добро. смишљеноме плану и систему.
За штиво у другоме делу буквара, или у првој дечјој читанчици, обично се уносе одабрани производи наших знаменитијих књижевника, који су разумљиви, занимљиви и поучни за децу, али књижевници су своје производе израђивали да буду само забавни и поучни за децу, а не да они буду и погодни за сбучавање деце у лакоме и течноме читању.
Успешна обука деце у лакоме и течноме читању на другоме ступњу ове обуке може се изводити само помоћу погоднога штива. Због тога ако се погодно штиво за ову обуку не може одабрати од производа књижевника, онда се књижевни производи могу прерадити и подесити да могу послужити за овај циљ, или се штиво мора нарочито израђивати и подешавати, па да оно може бити погодно за добро и успешно извођење обуке мале деце у лакоме и течноме читању.
Дакле, при одабирању штива за други, читаначки, део буквара, или за прву ђачку читанчицу, треба пазити, не само на то да је оно разумљиво, забавно и поучно за децу, већ да је оно уз