Учитељ

86 Д-р С. Хесен

Али, то се исто тиче и сваке филозофске и педагошке истине. Сваки филозофски систем поседује само њему својствену опасност изопачавања. И као што се у добро написаној биографији адекватна карактеристика личности хероја добија само онда, када се осим стварне линије владања хероја оцрта и њој противстављена идеална линија задатака, које је описивана личност хероја морала да реши у своме животу, и ништа мање важна линија саблазни која је карактерише и којима је могла да подлегне, — тако исто и у карактеристици сваког филозофског система потребно је да се обележи и једно и друго: и његова истина и опасност која се скрива у истини. Да је мени пошло за руком да изнесем истину у Фребеловом гледишту, то је г-ђа Клостерман више пута признавала (ц. чл. стр. 399, 406). Али да је овом гледишту присутна опасност коју сам наиме ја окарактерисао, то она не може одрицати. Једино место из Фребелових дела, на које се она ослања (ц. чл. стр. 999), разуме се, ништа не говори против мојих обилно документованих тврђења, да психо-физиолошка проблематика није била позната Фребелу и да је научна анализа физиолошке функције „дарова“ и „занимања“ потпуно у њега потиснута њиховим симболичким значењем. С друге стране, ако КЕ чак и тачно, да у вежбањима са дидактичким материјалом Монтесори „дете увек наилази на мртву тачку“, ипак овај материјал има велику педагошку вредност, пре свега у тим случајевима, када је реч да деца усвоје тешке начине рада. Да поименично висока физиолошка прилагођеност и чини вредност Монтесори материјала, то дивно показује Хилда Хекер“) која је, анализирајући своје сопствено богато педагошко искуство, дошла до закључка: да „жели имати у сваком дечјем врту материјал Монтесори за рад са децом“. Али, ако се упореди материјал игре савременог новофлебеловског дечјег врта са класичним збиркама „дарова“ и „занимања“, које су испуњавале дечје вртове још пре тридесет година, онда се морамо с тим сложити, да је промена коју су преживели дечји вртови извршена баш у правцу, ако не под утицајем, материјала Монтесори.

Уосталом и сама Х. Клостерман напослетку признаје да фребеловски систем скрива у себи опасност једностраног симболизма. Она се слаже с тим, да „у Немачкој још не постоји органска веза између дечјег врта и школе“, да је провалија између њих тако велика, да је потребно још много рада и добре воље с обе стране да би се провалија премостила“ (ц. чл. стр. 401). А „с обе стране“ — не значи само то, да је „школа до сада јако игнорисала дечји врт“, како се она, уосталом потпуно оправдано, жали. Напослетку, ако се у фребеловском дечјем врту не би налазила наглашена опасност од живота отуђеног симболизма, онда у чему би се састојале те „заслуге новачења гђе Шрадер у правцу организације дечјег врта као мале подобности реалног живота“, о

5) У дивном раду, који је штампан у Зборнику: НПае Нескег ипа Магћа Мисћозм. Епедг. Егођеј ипа Мапа Мошеззом. |. 1927., стр. 11, 43. Аутор је наставница течајева у Берлинском Резга10221-Ртође]-Нацизи руковалац тамошњег угледног дечјег врта.