Учитељ
Фребел. и Монтесори 87
којима одмах тако лепо прича гђа Клостерман» Ја радо признајем празнине у своме раду, јер нисам довољно оценио праву и велику заслугу гђе Шрадер у делу оживљавања фрабеловске традиције.6) Ово још радије, јер овде очевидно ствар није самоу личним заслугама појединих радника, већ у аналогим реформама у духу времена, које је изазвао живот иу другим земљама, готово у једно исто време, као што су покушаји мис Летер у Енглеској, Алисе Франкети и сестара Агациу Италији и Е. Тихјејеве и С. Шацког у Русији.
4
У своме првом раду ја сам доказивао да је опасност од механизма, присутна у методу Монтесори, много већа од саблазни симболизма који је својствен фребеловском систему. Онда није никакво чудо, што су моји закључци изазвали жестоке примедбе од стране присталица Монтесори. Најозбиљније и најважније казао је д-р К. Герхардс, коме уопште припада интересантан покушај да заштити педагогику Монтесори од њених критичара и да је заснује помоћу извесних новијих психолошких погледа“). Герхардс углавном излаже критици погледе В. Штерна%) и моје погледе, истичући против њих следеће примедбе. „Пре свега није тачно, каже он, да Монтесори занима децу само сопственим материјалом“. У радном дану нормалног „Дома детета“ Монтесори занимања са дидактичким материјалом односе само један час (од осам), остало време се посвећује различитим другим вежбањима и играма, паи ритмичким и хорским играма, слободном цртању, лончарским радовима, грађењу итд. Тако исто нетачно јеи Штерново и моје тврђење, да материјал Монтесори наређује детету само тачно одређена делања и да су потпуно искључени сви радови где фантазија делује. „Ако се овом примедбом хоће да каже, да дете у дечјем дому Монтесори, које се „слободно“ игра материјалом у смислу који је Штерн уочио, није слободио да продужи игру дотле док је само не прекрати, онда то тврђење не одговара стварности. Слично томе, како децу у дому Монтесори не „исправљају“ одрасли када она, на пример, начине погрешке у вежбањима приликом именовања предмета, тако исто се одрасли никада директно не мешају и у оне случајеве, када се у вежбањима са дидактичким материјалом деца предаду игри фантазије“. Примедба, тобож да се материјал за вежбања нуди детету у тачно одређеном и систематском реду, по Герхардсу не одговара стварној пракси дечјих домова Монтесори. „Уопште сва
6) То је једина примедба, коју наводи против моје карактеристике фребе„лизма и гђа М. Мухов у горе цитираном зборнику. У своме интересантном раду аутор (асистент психол. лабораторије хамбуршког Универзитета) даје упоредну карактеристику Фребела и Монтесори, ближећи се моме гледишту, али га заснива обилним материјалом из праксе.
7) О“. Ката Оетагаз: Тиг ВештеЏипо дег Мопеззом Радазогк („Рле Етдећипа,“ Ц, 293 и д., 360 и д..
8) Ртоћ. Ту. Зтетп: Рвзусћојогје дег Кићеп Кидћећ, 3, 1923.