Учитељ

Основи педагогике 151

поновила и у поднатпису „облици предавања“ на стр. 198, у коме управо и не говори о облацима предавања, него о формалним и

неким другим ступњевима!

За овакво непознавање основних ствари пада се на учитељским испитима, а наш се писац самоуверено хваста, да нам даје „бољу“ Педагогику од „традиционалне“. Јест, али је њему по свој прилици и овде било главно, да изложи руглу Хербартове следбенике, безобзирно изврћући њихове мисли и погледе. Ко у ово не би поверовао, стављамо му на углед овај пасус на стр. 200: „Ма да је Хербарт истакао да се формални ступњеви могу употребљавати само на „одговарајућим местима“ ипак су његови следбеници захтевали (где и кадгђ) слепо (баш слепо и ништа мање2!) спровођење сваке методске јединице у свакој прилици и кроз све ступњеве“. Довољно је уочити само ово несретно: сваки, свака, свако и сав, сва све, па да се без по муке утврде: и пишчева намера, и његова објективност и његова педагошка научност.

4. С овим бисмо требали завршити приказ ове „непогрешиве“ књиге. Међутим, у њој има и таквих стилских несмотрености, да би штета била не приказати их као доказ пишчеве трудбе „да буде јасан и његове тежње „за прецизношћу“. Ево неколико маркантнијих: „Свакако је тачно да природа постиже свој циљ помоћу нагона и инстинкта: спреми младунце за живот“ (стр. 8). „Васпитање препотставља: а) онога који врши утицај: васпитач 6) онога који их прима“ итд. (стр. 14). „Зато се, како како каже Наторп: „појам образовања не може без даљега узети из искуства“ (стр. 29). С овом реченицом писац доказује, да му ни познавање немачког језика оћпе женегез није тако близу. То се примећује и у овој реченици: „У детету се 10казују природни закони...“ (стр. 31). „Ми би смо додали: не само психичке, него сваке (опет сваке!) спонтане активности уопште“ (стр. 46). „Закон Ману каже: „Човек ниског рода наслеђује рђаве особине оца и мајке, или оба заједно“ (стр. 48). Ту би се могло поставити и овакво питање: А шта наслеђују људи „високог“ рода» Затим: „Хајманс и Вирзма извели су Помоћу лекара преглед над 874 људи...“ (стр. 51). „За правилно растење наслеђених склоности услови су: храна, ваздух кретање и вежбање“ (стр. 52).

Коју ли би оцену добио пишчев ученик рецимо за само ове 2 последње реченицег Или на пр, за ове наредне: „Тако је утврђено да сваки нормалан душевни развој: 1) пролази кроз извесне фазе, и 2) покорава се извесним законима“ (стр. 79). „Као главни део њега сматрало се...“ (стр. 105 — реч је о општем образовању). На истој страни после тачке и запете без икаква смисла и везе с првом реченицом наставља: „стицање ових захтева употребу и вежбу душевних способности које одликују образованог човека“. И најзад: „Сад је знање само дејство да се образује биће ученика, које је само себи циљ, али се ипак испољава у вештинама“ „(Симел)“ стр. 180. Без помоћи генеалога овде се зацело не зна шта је ко коме. “