Учитељ

152 Библиографија

5. После свега, што смо довде изнели 0 овој књизи силом се намеће посве негативан суд и о њој и о писцу: 1) књига није вредна да дође у руке почетника, да би били сачувани од очевидног грешења у свом и сувише деликатном васлитачком послу, и 2) писац је у својој замисли и педагошким концепцијама толико подбацио, да га више није вредно узимати у озбиљну дискусију. | Чудимо се само, да се и при свем том ипак нашло људи, који су, можда и несвесно, а врло вероватно и због површног прегледа, могли највишем телу — Главном просветном савету сугерирати мишљење, да се ова књига препоручи макар и за помоћни уџбеник у учитељским школама! Желети је, да се овако

што бар у будуће не понови. · 10 септембра 1934 г. Јов. Ђ. Јовановић у Београду.

Библиографија (Прикази књига и часописа) 1

Филозофија и општа педагогика са помоћним наукама

А) Домаћа књижевност

Џон Дуји: Педагогика и демократија. — Увод у филовофију васпитања. Превео е енглеског др. Драгомир Иконић, Београд 1984, ср. 80, стр. 592, цена 100 д. Издавач Г. Кон А. Д. — Прагматизам је један од најинтересантнијих филозофских праваца, који је почетком нашега века узбудио не само филозофске духове Европе и Америке, већ и значајан део интелигентне публике. Прагматизам је нова филозофска теорија и ново практично учење, до сада већ мното хваљено и нападано, али у сваком случају јако популарно и познато, нарочито у Европи и Америци. Специјално код нас о прагматизму су писали В. Вујић, П. Сланкаменац, С. Винавер и још неки писци, па се пратматичка интерпретација стишала. Дујева педатогика, заснована на пратматичкој филозофији, свакојако, даће потстрека да се опет проговори о прагматизму, нарочито о творцима прагматичке филозофије, међу којима прво место ваувимају ЏЦеме (чију кратку психологију за учитеље имамо у преводу г. Ванлића) Шилер и Дује. Како ће у наредној свесци Учитеља бити више речи о филозофији и педатогици прагматизма, то се сада уздржавамо од олшширнијег приказивања Дујеве Педагогике.

Дује није непознат нашој педагошкој публици. Његова монографија, често цитирана у педагошкој литератури, Школа и друштво, изашла је у два равна издања (мањем и већем) на нашем језику; прво у преводу Милића. Мајсторовића, па доцније у преводу Тихомира Јевтића. Како су оба превода штампана у часопибима, то би било добро да се прештампа потпунији у засебну књиту. О Дују су нарочито код нас говорили опширно проф. М. Шевић и проф. О. Хесен у својим „Основама педагогике.“ Тако исто свака нова педавошка књига на нашем језику говори понешто о Џ. Дују. Према томе, његова, Педагогика наилази на један терен, који је донекле прилагођен за схватање идеја Џ. Дуја, како у негативном, тако и у позитивном смеру.

Књига садржи двадесет тест глава, под овим насловима: Васпитање као животна потреба; Васпитање као социјална функција; Васпитање као управљање; Васпитање као развијање; Припрема, развитак и формално образовање;