Учитељ

Библиографија 153

Васпитање с погледом на будућиост и прошлост; Демократско схватање о васпитању; Циљ васпитања, Природни развитак и социјална, корисност; Интерес и дисциплина; Искуство и мишљење; Мишљење о васпитању; Природа. методе; Природа наставног градива; Игра и рад у наставном плану; Значај географије и историје; Природне науке у наставном плану; Васпитне вредности; Рад и доколица; Теоријске и практичне студије; Природне и друштвене науке натурализам и хуманизам; Појединац и свет; Професија и васпитање; Филовефија васпитања; Теорија сазнања и Теорија морала. . Ова Џедатогка је, као што рекосмо, у суштини заснована на прагматичкој филозофији и претставља један посебан правац у развићу педагошке мисли. Име и ауторитет Џона Дуја и правац у педагогици, који он заступа, најбоља, су препорука за саму књигу, коју ваља да набаве сви они наставници који не само употпуњавају своје образовање, већ који га осветљавају и са разних тледишта. Стил превода је лак и течан, те се дело чита са задовољством.

Др. Слободан Поповић: Прилози методици средњошколске наставе. Београд 1984, 8', стр. 76, Д. 12. Издање књижаре „Рајковић“, Теразије. — Проф. г. Поповић је врло агилан радник и писац у области наше омладинске психоловије. После серије психолошких студија и велике дисертације: „Самоискази као средства за вежбање младежи у самопосматрању“ (прилог психолошком проучавању школске младежи, 1933 г) — у коме је извео извесна значајна, нсихолошка испитивања, г. Поповић нам у овом мањем делу даје опет неколико студија. Наиме, ту су оштампани радови: „Улога наставе писмених састава у школовању омладине у самопосматрању“, „Белешке о пеихолошким објашњењима у настави живих језика“, „Вежбање младежи у посматрању лепих објеката, посматрање доживљаја и цртање“ (прилог методици цртања), „Прилог проучавању питања о методи предавања историје“, „Белешка о улози математичке наставе у развијању критичког мишљења“ и „Прилог проучавању питања о вежбању у посматрању у настави природних наука“. — Сви ови прилози су интересантни и заслужују пажњу свих наставника и ученика учитељеких и средњих школа. Техничка опрема књиге беспрекорна.

Проф. В. В. Зјењковски: Преглед најновијих радова у психологији детињства, Београд 1934, ср. 8', стр. 40. — Издавач Г. Кон А. Д. — Писац изврсне Психологије детета, проф. Зјењковски је повнат у нашем, нарочито руском научном свету, као одличан психолог и дубок мислилац. Како се у последње време психологија детињства јако развија, а њено чудно богаство у новом материјалу „не само да проширује наша знања о дечјој души, већ слободно утиче на решење читавог низа општих питања психологије“, то је и проф. Фјењковски извршио један кратак, али потребан преглед савремених радова, у овој психолошкој области, која њега нарочито интересује, и тако своју Психолегију детета допунио новим истраживањима, извршеним на овом пољу за последњих десет година. Извнесена је најважнија литература о психологији одојчета, 0 понхолотији емоционалне сфере од 2—6%љ т. сфере активности, сфере интелекта (опажаји, слике, мишљење, схватање света код детета) и материјал из пенхологије о другом детињству. Ове је то извршено укратко и информативно и заслужује пажњу свих оних, који се по своме позиву баве дечјом психологијом.

М. М. МомаКомтс: 0 розједп]т озпоуата Жуојфа | пи епја, Ластеђ 1934,

ве. 80, 8ђр. 140, села 30 фи. Еазргодаје КпјМата 5. СОуџапочје, Веогтад. Ова филозофска студија има намеру да Хераклитову мисао о кретању развије и продуби чињеницама савременог стања науке и филозофије и да све појаве у свету сведе на кретање. Чак идеје простора и времена, које су, по Канту, зприорне, писац изводи из кретања, јер —- како он вели — „кад не би било кретања не би могле да се формирају ни претставе простора и времена“. Писац своди целокупно бивање „на кретање као на последњу емпиријску основу , а како је кретање релативно то је и мишљење релативио, Релативност мишљења може се тако извести из релативности кретања“. Е Све је по писцу релативно, па како је и апсолутни фундамент његове филозофије —- кретање — релативно, то све у универзуму претставља. релативност релативног, па је и сама његова филозофија. релативна. Књига збор оваквих закључака треба да се с пажњом прочита и да сваки читалац о њој донесе свој суд. — М. Р. М. ј те