Учитељ

198 Д-р Милош Ђурић

жио Апеле, па је средином црте другом бојом повукао другу тању црту и наредио баби нека Апелу, када се буде вратио, покаже ту црту и каже: „Овога си тражио“. Пошто је тако бабу научио шта ће да каже, оде. А када се Апеле вратио и видео Протогенову црту, бољу и савршенију од његове, не даде да га Протоген победи, па узме кичицу и трећом бојом средином Протогенове црте повуче трећу црту, тако танану да већ тања није могла да буде. Тада је Протоген морао признати да га је Апеле надмашио. А овај га је могао надмашити, јер се, како Плиније казује, сваки дан вежбао у цртању, а то значи да му ниједан дан није прошао а да не би вештом и поузданом руком повлачио црте, и отуда је настала пословица: плишШа а!е5 зте Шпеа. Апелову и Протогенову заједничку слику, празну даску са цртама које су се једва виделе, видео је Плиније у царском двору у Риму, и ту је она обраћала на се пажњу свих посетника.

У време Панена, брата или рођака Фидијина, одржаване су сликарске утакмице у Коринту и Делфима, и једаред, о Питијама, Панен је био побеђен од Тимагоре. У једној утакмици на острву Саму победио је један такмичар Парасија; овај се том приликом надметао сликом, која је приказивала надметање Ајанта и Одисеја за оружје Ахилејево (Рип. Маг. Н. ХХХМ, 35, Ав!. Уаг. Н. 1Х, 11).

Као сликарство, агонистика је унапређивала и вајарство и неимарство. Од два најмоћнија чиниоца који су кретали длето пластичара и шестар неимара један је унутрашњи, а други спољашњи. Унутрашњи чинилац је онај снажни ликотворни нагон, који је грчке уметнике гонио да изразе дух у свима облицима: од најмањих теракота и најситније керамике до монументалних статуа украшених златом и слоновом кошћу. Тајна тога нагона објашњава се самом природом грчкога тла, његовима стенама и његовим мрамором, оном највишом анорганском ликовношћу, која је из телесности хтела да пређе у духовност. Спољашњи чинилац јесте примена агонистике на уметност. Овај нагон — каже Ј. Вигскћага! — испољавао се као надметање аристократија, тиранида и богатих колонија да у својој кући имају све што је најлепше и најсјајније; као надметање држава и појединаца да на панхеленска заветна места донесу оно што је најдивније; као надметање храмова, од којих је сваки желео да има нешто боље него други; и, напослетку, као агонална делатност самих уметника.')

Агоналан карактер имала је и музика; и ту је свагде било победника и побеђених, као што то показују дидаскалије музичких агона, а судије су своју дужност вршиле с највећом савесношћу. Надметање у китародији постојало је већ одавно у Делфима, где су одржавани најважнији панхеленски музички агони, а год. 582 уведено је надметање и у аулодији и аулетици. Прву победу у аулодији однео је Ехемброт из Аркадије; год. 586 први је у Делфима однео победу у аулетици Сакада из Арга, и то чувеним својим Питијским номом, који је био грчка 57!аба! тагег;

7) ]. Вигскћага,, Олесћезсће КиПигоезстсите, 1 Ва, Кгбпег Уепага, рр.94—93.