Учитељ

Значај надмешања за грчку просвету 199

у њему је Сакада фрулом подражавао Аполонов бој са змајем. Питоном. Као победници у музичким агонима у Атени и на другим местима забележени су тебански аулети: Енијад, затим Теон, Елпенор, Харет, а најчувенији аулетски виртуоз тебански био је Проном, о коме Атћооа Раашпа има овај епиграм:

Првенство у фрулању дала је Хелада Теби, а Теба Проному, сину Енијадову.

Кад су Спартанци освојили Месенију, позивали су к себи музичаре из најразличитијих крајева Хеладе, и они су Еуротину долину претворили у музичку Олимпију и у право врзиште Муза. У 26 олимпијади (год. 676—3) о првом празнику Аполона Карнејског у Спарти победио је у музичком агону Терпандар, славни музичар из Антисе на Лезбу, посредник у музици између Мале Азије и Хеладе. По једној вести, он је доцније победио у Делфима четири пута, и отада је надмоћност „лезбљанског певача“ постала пословична. — Музички агони били су везани за прославу највећих годишњих празника или каквих других периодичких светковина и одржавани тако строго да би Лакедемоњани, на пример, кад ратују, радије војни поход одгодили него ли агон. Као драматска, и музичка приказивања у Атени од М!Г века (о малим Панатенејама, о Великим Дионисијама, о Ленејама, о Таргелијама, о празнику Хефестову, Прометејеву, Асклепијеву и доцније о Посидонову у Пиреју) добила су облик надметања. О неким празницима филе би по сталном реду саставиле хорове, које су издржавали изабрани хорези, а они су и водили рачун о њихову припремању за надметање. Та музичка надметања постала су с временом толико знаменита да је Перикле за њих подигао зграду Одеон, о којој Плутарх каже ово: „Тада је Перикле, поносећи се тим делом, први пут предложио да би се о Панатенејама приређивало музичко надметање. Сам буде изабран за судију и одреди како учесници треба да певају или фрулају и у китару ударају. Па како тада, тако и отада био је Одеон место за музичке утакмице“ (Герикле 13). Један од најагоналнијих музичара био је Тимотеј Милећанин (447—9857), који је, идући од агона до агона, приказивао своје композиције (китародске номе, проемије, химне, дитирамбе) у Атени, у Спарти, у Македонији и безмало у свим већим градовима и европске и малоазијске Хеладе. Његов најглавнији супарник био је Филоксен из Китере (435 —380), кога као музичара изванредно хвали комичар Антифан. Он је такође певао дитирамбе. Та два музичара нису се такмили само с музичарима; такмећи се својим новим дитирамбима са трагичарима, они су од дитирамба направили лирску драму: оно што је у трагедији био глумац према хоровођи, то је у дитирамбу фрулаш према хоровођи, а сам хоровођа пева монодије, т.ј. иступа из хора и пева као самац. — И победнике у музичким агонима прослављали су песници својим епиникијама. Дванаеста питијска епиникија посвећена је Миди, акрагантском аулету, који је, према схолијама, двапут победио у Делфима и једаред о Панатене-