Учитељ

Значај надмешања за грчку просвету 201

Уопште, све манифестације хеленскога духа добивале су облик агонистике, која је прожимала цео живот Хеладе. И лирика, којом се једнолична мелопеја епскога хексаметра распрсла у раскошну игру агоналних метричких облика, и драма, којом се разбило монолошко лирско јединство и преобразило у дијалошко надметање јунака с јунацима, богова са боговима и смртних људи са бесмртним бићима, и софистика и еристика као атлетике појмова и теза, и реторика, која нарочито цвета у Атеви, тој олимпији духа, и коју Горгија, у истоименом Платонову дијалогу, у неизбројним варијантама упоређује са гимнастиком, и етика, која постаје из агона култова и агона појединих школа, киничара и киреничара, стоичара и епикуроваца, који интелектуално продужују етичку препирку Артемиде у Еурипидову Хиполшту, х философија, која космос објашњава као надметање основних интракосмичких елементарних супротности и која, као последња консеквенција агонистичкога начела, није друго него палестра на којој се душа рве сама са собом, — све су те манифестације поклони добре Ериде. Навешћемо једно место из Историје античке философије од Карла Јоела где он у пуној пластичности приказује сав тај киптави живот благородног надметања из кога се развила цела култура Хеладе: „Надметање крајева доводи до рата, и победа се опет слави у бојним играма, а победнике у њима величају и песници и пластичари, који се опет надмећу једни са другима. ИМ тако непрестано све даље, све духовније, један агон изазива други. Борбе у оружју живе и даље у сећању, и продужују се у уметничкој фантазији, митолошкој, епској и пластичкој. Пластика ствара борбене групе, и поезија разбија своје лирско јединство и развија се у надметање фигура у драми, којом се опет песници надмећу једни са другима пред својим судијама. МИ као мртви јунаци боре се њихови мртви песници, као Ајант и Одисеј боре се Хомер и Хесиод, па Есхил“) и Еурипид, у других песника или у беседника, а ови се опет између себе надмећу у сјајним беседама и говорима на суду и постају учитељи парламентарне и јуристичке вештине расправљања. А са беседницима и песницима опет се надмећу философи. И кад још стари Ксенофан почиње жалбом како Хелени више задовољства налазе у снази атлета него ли у снази духа и вишеу причама о бојевима против Титана него ли у његовој мудрости, онда се баш његова мудрост издиже до утакмице са играма на палестри или у песничкој фантазији. И напослетку такме се и сами мислиоци, чак се већ седморица најстаријих мудраца надмећу ко је најмудрији, као што су се стари јунаци такмили ко је најхрабрији. Јер, грчке врлине су победне награде живота, и праведност припада овамо само као судија надметању. 'Аретђу је агонистички идеал, те из утакмице песама и гнома, које објављују различне циљеве живота, и из симпосионских дебата о највишем добру избијају почеци грчке етике.“8)

2) У оригиналу стоји „Зорћокјев“, а то је погрешно, јер Јоел свакако има на уму Аристофанове „Жабе, у којима се Есхил, а не Софокле, надмеће с Еурипидом. 5) К. јов!, Сезсћесте дег апикеп Рћпозорћге, 1 Ва, Таћпсеп 1921, ре.105, 106.