Учитељ

616 Миодраг В. Машић

Први ступањ народне школе је дечије училиштие или забавачница (забавиште) за децу од 5—7 год. где се деца занимају играма, песмом и ручним радом. Похођење забавишта је обавезно у градовима изнад 20.000 становника и у општинама са другим народностима. Забавишта су приватна и општинска, а могу бити и државна. Године 1922/23 било је у Бугарској (која је велика 103.146 км. и има 5.707.000 становника 38 забавишта са 1715 деце и 38 учитељица. Године 1931/32 било је већ 166 забавишта са 8803 детета и 191 учитељицом. Број ових школа се у току од девет година три пута увећао. ИМ вредност ових школа је порасла завођењем метода Марије Монтесори и О. Декролиа.

Основна школа је четворогодишња. Према закону сваки разред треба да има око 50 ђака. И у бугарским школама се често овај број прелази. Основну школу је дужна отварати свака општина, која има више од 20 деце школског доба. Она је обавезна и бесплатна. Школска година у градовима траје десет месеци, док у селима може бити и краћа. У прва два разреда настава не сме трајати више од четири часа дневно, у осталим разредима она траје пет часова. Поред тога још четири часа недељно се посвећује излетима, посетама фабрика и слично. У основној школи се предају ови предмети: религија (један час недељно, њу предаје учитељ), бугарски, рачун, земљопис Бугарске с грађанским поукама, историја, стварна настава, природопис, цртање, певање, гимнастика и шивење за девојчице. На крају године се држе јавни испити из религије, рачуна, земљописа и природописа.

У васпитном и наставном погледу нема неког већег отступања од традиционалне школе. Учитељ је најактивнији члан школске заједнице Ђачка самоуправа је ограничена на врло мали број разреда. Ђаци сами спремају карте и друга помоћна средства. Једна битна карактеристика је корелација ручног рада са осталим предметима. У погледу елементарне наставе и бугарске школе су прошле исте оне фазе, кроз које су прошле школе код нас. После методе срицања примљена је из француске аналитичка метода. Данас је у примени код већине учитеља аналитичко-синтетичка метода. Млађи учитељи са Николом Тодоровим на челу огледају глобалну методу белгијског педагога Декролиа. И у Бугарској, као и у многим земљама на западу, постоји живо интересовање за почетну наставу читања и писања. — Радна школа је гесло напредних учитеља, али њеном реализовању стоје на путу велике техничке и материјалне сметње. Она је пре у средишту теоријских расправа на учитељским конференцијама него у школској пракси.

У Бугарској, у Варни, постоји огледна школа св. Климента, којом управља учитељ Бобев. Главни принципи ове школе су ђачка самоуправа, неподељена настава (целостното обученије) радна метода (активното обученије). Примењује се Декролијева метода. Ђаци пишу без линија у свима разредима. -- Бугарско учитељство показује живо интересовање за савремене педагошке реформе и тежи да бугарску школу учини савременом и напредном. — 1929