Учитељ

Развитак џи организација бугарских народних школа 615

угарском закону. После неколико година позван је у Министарство просвете млади бечки доцент Јосеф Константин Јиричек, писац историје бугарског народа, који је у својој двадесет седмој години постављен за министра просвете (1881 год,), на ком положају је остао две године.

Основана школа је била у почетку трогодишња, а од 1880 год. четворогодишња. Гимназија је била трогодишња и петогодишња. 1881 год. отворена је у Бугарској прва женска гимназија. Овај напредак школа није био ограничен само на Кнежевину Бугарску, већ је обухватио и Источну Румелију. У том делу садашње бугарске државе постојала је седмогодишња гимназија за дечаке и девојчице.

Врло повољан обрт у школској организацији је настао после спајања обеју провинција у Бугарску Краљевину 1885 год. Већ после шест година, 14 децембра 1891 год. донешен је школски закон, који је срушио аутономије појединих школа и све школе ставио под управу Министарства просвете. У октобру 1888 год. отворено је прво филолошко-историјско одељење „виших педагошких курсева“ ради образовања средњошколских наставника, идуће године отворено је математичко-природњачко оделење, а за време наредних три године правничко оделење. Те школе су биле колевка Софиског универзитета, који је основан 1903 год.

Све те културне тежње биле су припрема за доношење закона од 18 јануара 1909 год., који предвиђа јединствену школску организацију. Тим законом је предвиђено забавиште за децу од 4-7 година, школа првог ступња за децу од 7—11 год. прогимназија од 11—14 год., петогодишња гимназија и стручне школе, најзад високошколски заводи, нарочито „допунски педагошки курсеви“, доцније прозвани „виши педагошки институти“ и универзитет У овом систему је обавезна само четворогодишња школа првог ступња. За ђаке, који не могу посећивати прогимназије, закон установљава „допунске курсеве“.

После светског рата, за време земљорадничке владе Стамболијског, у којој је министар просвете био Омарчевски, покушана је школска реформа ширих размера. Обавезно похађање школе продужено је до четрнаесте године, прогимназије су се морале отварати у свима местима, где је у четвртом разреду основне школе било више од 20 ђака, прва три разреда средње школе (реалке и гимназије) исти су за све ђаке, док су два друга разреда специјализована у класичну, педагошку, реалну и земљорадничку гимназију. Универзитет је био проширен отварањем нових факултета. Новим законом од 1994 год. вратило се старом школском уређењу од 1909 г. Према овом закону народне школе прва три ступња (забавиште, основна школа и прогимназија) имају за циљ „хармонијски развитак дечије личности“, како би постала користан члан друштва и стекла општа и стручна знања потребна за живот.