Учитељ

614 Миодраг В. Машић

бугарској школи. Пајсије је написао 1762 г. Историју бугарског народа, царева и светаца, у којој је истакао потамнелу славу народа, који је међу првим словенским народима примио хришћанство, основао прву словенску државу и употребио своје писмо. Како у Бугарској тада није било штампарија његова се књига преписивала и растурала у народу. Под утицајем Пајсијеве просветитељске делатности почињу се отварати у градовима и селима бугарске школе.

Године 1824 др. Петар Беран завео је на место дотадање индивидуалне колективну наставу, која је омогућавала себи већи број ђака. Беран је под утицајем са стране у своме буквару заступао гласовну методу, која је била већ столећима потиснута.

Прву јавну школу, која је правилно организована и у којој је предавао нарочито спремљени учитељ, отворили су трговци В. Априлов и Н. Палаусов године 1835 у Габрову. До овог доба на бугарској територији било је отворено свега 189 приватних школа. Међутим од 1836 до 1878 год. дакле до краја петстогодишње турске владавине, било је 1658 школа. Прве женске школе су основане 1857 год. у Старој Загори и 1862 год. у Габрову. У овом добу наглог буђења и ширења националне свести место грчког и старословенско-бугарског уводи се народни бугарски језик као наставни језик у школама; напуштају се црквене и манастирске школе; подижу се нарочите школске зграде; по варошима и селима образују се школски одбори, који се се старају за лаичку школу. Већ у то доба учитељи почињу стицати своје образовање у семинаријама. Учитељи су зависни од тих школских одбора; били су слабо плаћени, и већином у натури. Поједине школе су имале своје пособне наставне планове и програме. Тек по установи егзархата и парохија, којима су биле у погледу надзора потчињене, бугарске школе почињу стицати већи ауторитет. О издржавању и грађењу школа старала су се приватна лица, еснафи и црквени чинитељи.

Недостатак спремних наставника спречавао је оснивање виших школа у већем броју. Време учења на средњим школама није било свуда исто. У Шумену је била трогодишња виша школа, која се полазила после свршених три разреда основне школе. Наставници су се образовали у западној Европи, у Грчкој или Русији.

У ослобођену државу (1878 год.) позван је да организује бугарске школе професор Харковског универзитета Марин Дринов, иначе Бугарин, оснивач модерног књижевног језика свога народа. Дринов је нарочито уредио надзор над школама. Сем приватних и општинских школа оснивале су се према потреби и државне школе. Првобитно школско законодавство било је слично

5 О бугарском образовању од Пајсија до краја 19 века проф. П. Нојков говори у монографији: „Погледђ вљрху развитието на блљгарското образование отђ Паисиз до краа на ХЈХ вђкљ, Софиз 1926 год. Ур.