Учитељ

Развишак и организација бугарских народних школа 613

вероватно она страна, која и поред занесености постаје носилац. идеје солидарности свега човечанства. Ко хоће да ово високо начело формира живот човечанства мирним путем, за тога остаје само једно средство да према својој снази брани идеју Друштва Народа и да ради на њеном остварењу.

СЛОВЕНСКИ ПЕДАГОШКИ ПРЕГЛЕД

Развитак и организација бугарских народних школа

—ОД Миодрага В. Матића –

Почеци бугарског образовања и бугарских школа потичу из средњег века и везани су за име архиепископа Климента Охридског, учитеља и списатеља. Те прве школе, којих је по сведочењу Теофилактова било у приличном броју, имале су, као и све школе тога доба у другим земљама, црквени карактер.

У четрнестом столећу порастао је број и значај манастирских и црквених школа. У том добу највише се прочула школа Григорија Синалта, чији је ђак Теодосије основао другу школу у Килифареву близу Трнова, коју су походили ђаци свих суседних народа. Из једне од ових школа изашао је 1393 г. Константин Костенечки'), који се у историји методе елементарне писмености прочуо као оснивач гласовне методе уместо методе срицања, која. је до тада владала.

За време турског господарства владали су над телом Бугара Турци а над њиховом душом Грци. Грчки патријарх је био духовни поглавар свих балканских хришћана. Место бугарског употребљавало се грчко писмо. Бугарски језик се употребљавао само у неколико манастира, који су замењивали јавне школе. Сем црквених постојале су и приватне махом еснафске школе, у којима су често предавале особе, неспособне за други рад. Око 1750 год.. било је у Бугарској свега 21 школа, највећим делом са грчким наставним језиком»).

Буђење националне свести код Бугара имало је за последицу и преображај школа. Један од првих будитеља и препородитеља. је отац Пајсије, хилендарски калуђер, чија слика виси у свакој,

1) Звани филозоф, који је у Србији био за време деспота Стевана. Ур.

2) О овом делу образовања у Бугара има добрих информација у монографији пок. проф. Д-р П. М. Нојкова; „Погледљ вђрху развитието на бљлгарското образование до Паисиз, Софил, 1925. Ур.