Учитељ

612 Проф. Николај Лоски

узајамна зависност различитих страна економског живота на целој земаљској кугли, повећано мешање државе у економске односе, и друге стране живота захтевају формирање које се не може извести друкчије сем посретством наддржавне организације која обухвата све човечанство.

За решавање питања која су на дневном реду нужно је до сада непознато напрезање социјалног стваралаштва, а тако исто изузетно самопрегоревање свих друштвених класа и свих народа, да би се нашли за све прихватљиви и најздравији начини примирења и хармоније разноликих вредности (вредност националног самоопредељења и вредност наддржавног јединства, вредност слободне економске иницијативе и вредност служења привреде друштвеној целини итд.). Схватљиво је, да стојећи пред грандиозним покретом на новим путевима, савремено друштво прави на сваком кораку опасне погрешке; свака класа и свака нација, будући свесне безусловног карактера вредности које носе, изопачавају међутим ову вредност путем нарушавања перспективе, тј. путем давања искључивог карактера тој перспективи која не може хармонизирати са осталим вредностима. На тај начин свака класа, свака нација и велике идеје које оне бране дискредитују се и све више расте социјална, политичка и морална криза коју ми преживљујемо. Отуда се између осталог и појавила криза савременог државног живота, „криза правне свести“, посебице криза демократије. Сваки живи организам обдарен је стваралачким открићем и способан је да постигне животно неопходан циљ (на пр. регенерација оштећеног органа) на разне начине. Тако исто и свечовечанска целина поседује ту обдареност и покушава да оствари хармонизацију односа између људских друштава означавајући за постигнуће свога циља разна средства. Једно од тих средстава је Друштво Народа. На путу преуређења свих елемената грандиозне светске целине може се проћи без тешких потреса, с одржањем свих вредности, драгих свакоме патриоти, националисти итд., под условом да реализација ових вредности одговара њиховом рангу и да се ни једна од њих не развије до размера који ће неравномерношћу нарушити свечовечанску целину.

Реакција против овога страшног рушења организује се у „фашистичком национализму. На тај начин врши се подела свакога народа на два непомирљива логора, услед чега пропада не само демократија, већ и уопште сваки нормални државни строј. У случају победе фашистичких организација солидан излаз из стања могао би бити само у стваралачкој фашистичкој влади неколиких моћних држава, које су способне да убрзају наддржавно уједињење човечанства и социјално-економске реформе. Нестваралачка фашистичка диктатура била би само покушај да се замрзне живот, што никада неће испасти за руком, и може довести само до европског грађанског рата. Ко ће у том рату победити» Сасвим