Учитељ

636 Библиографија

На челу Споменице је велика слика Блаженопочившег Краља Ујединитеља са својеручном посветом: „За стогодишњи успешан рад на просветном и културвом пољу“. Одмах за њом је говор Њ. В. Краља Александра 1 на прослави стогодишњице 5 новембра 1933 год. из кога доносимо ове пасусе:;

„Данашња свечаност је по својој суштини израз захвалности Шумадији на ономе што је она стално чинила за наш национални идеал...“ У боју први (Шумадинци), они и ван боја показаше да су увек на висини своје мисионарске и водитељске улоге коју им је историја наменила. И ако под тешким околностима, ипак не занемарише ни културни рад и стигоше да га развију лепо и смишљено, чему је најбољи доказ ова стогодишњица.... Тај догађај, у низу примера, показује и овога пута, колико напори Шумадије, упоредо чињени и без предаха извођени, за наше напредовање споља и наше подизање унутра, заслужују пажње: и колико садрже високе моралне вредности.

Таквим радом и настојавањем Шумадије, и уз повремено али души Шумадије увек драго садејство браће из свих југословенских крајева, оспособљена је: ова школа да буде матица најодличнијих генерација и да националну мисао ујединитељског и југословенског духа успешно негује, развија и проноси.

Њени управљачи и наставници одржаше њен глас на завидној висини за читаво столеће њенога постојања, одуживши се савесно своме југословенском роду, а њоме отшколоване ученичке генерације осветлаше јој образ на сваком послу и у миру и у рату.

У знак Свога признања према таквом њеном деловању подарујем јој Наш Краљевски орден Светог Саве првог реда, с уверењем да га је достојно заслужила и да ће га још достојвије оправдати“.

Ова Споменица нека послужи не само као углед, већ и као потстрек да и друге школе почну да израђују своју историју. Приређивачима Споменице века: је свака част и хвала, што су поред одличне садржине дали књизи и одличну техничку опрему.

Живојин С. Ђорђевић: Школе у Србији од 1700—1850. Београд 1935, 86. стр. 88, цена 20 -дин. Издавач предузеће Геце Кона А. Д. — Кнез Михајлова 12. — Као што смо више пута наглашавали нама је неопходно потребно да познајемо нашу образовну прошлост. У том циљу радило се на свима странама Југославије делимично и епизодично. На жалост, ми још немамо ни један потпун историски оглед школа и образовања. Увиђајући тај велики недостатак, један од млађих педагога, г. Ђорђевић професор, приступио је овоме врло тешком и пилавом послу, па нам је у овој књизи дао један историско-педагошки преглед. школа у ранијој Србији за период од сто педесет година.

Тешкоће испитивања су наглашене у уводу ове студије. За овим је испитивач кратко и прегледно изнео развиће српских школа у 18 веку. Карађорђево доба од 1804–—1813 није само доба херојског напрезања малене Србије да се ослободи турског ропства, већ и почетак једног великог просветног замаха захваљујући Доситеју и Југовићу и обилатој помоћи Карађорђевој. Ту се види да Карађорђе није само војник, већ и једна типска личност која морално и материјално помаже прве почетке модерне просвете у Србији. Прва влада Кнеза Милоша и Михаила (1815—1842) врло лепо је обрађена у школском погледу. Виде се ту јасно све оне тешкоће на које су наилазили културни љули баш у Милошевој личности, која је, ако не стално, оно дуго време била врло неповерљива према свима просветним настојањима ондашњих школских и просветних људи. У студији је прегледно изнет сав напор нових људи да се просвети и школама отвори што шире поље рада.

Влада књаза Александра Карађорђевића (!842—1850) чини један прелом у просветном развијању Србије. Од Милошевог самодржавља прелази се на уставни режим. И ова промена је била не само династичке, већ и просветно-културне природе. Школска мрежа се шири и образовање се уздиже и продубљује.

Књигу г. Ђорђевића топло поздрављамо и препоручујемо да је набаве све школске књижнице, сви наставници и сви ученици педагошке групе. Писана је врло лаким стилом и занимљиво. Г. Ђорђевића молимо да свој рад продужи и даље, јер је овим радом показао да располаже свима квалитетима за школског историчара.