Учитељ

Чешка педагогика у новије доба 669

њених наставника. Идеје Спенсера и Толстоја у нас је популарисао Улехла („145 раедаростске, 1899 и 1904), препоручујући и неке американске педагоге, који по његовом мишљењу за живот васпитавају слободно и практички. Черни ће увек и пре свега имати значај као окретан и слаткоречив организатор чешких учитеља. Осим превода Толстоја (1898) он је самостално издао спис: „Задаци индивидуалног и социјалног васпитања“, „Стремљења и рад учитеља“, „Слободна школа“. Од почетка свога друштвеног рада, Черни подвлачи нужност слободне и националне школе; он жели такву школску организацију, која би била потпуно слободна од утицаја цркве и политичких странака и да се таква школа управља само ауторитетом науке и учитељском самоуправом.

Обнова чешког универзитета у Прагу (1882) донела нам је, поред првог чешког професора педагогике, тако исто и првог професора филозофије, који је васпитан на новим идеалима позитивизма — 7. Масаршка (Тота (О. Мазагик, рођ. 1850), који као наставник врши нарочити утицај. Како сам његов позив, тако и филозофска испитивања његова ишла су тим путем, да се он морао дотаћи педагошких питања. Потпуну слику његових педагошких погледа даје његово предавање: „Неки педагошки и дидактички проблеми“ (штампано у часопису „Сезку Џећеј“, Ш, 1899). Масарик је незадовољан садашњом непрактичном наставом, која је врло апстрактна, одвојена од живота и која претоварује својим градивом ученике; залога њеног поправљања налази се пре свега у бољем познавању ученика. За разлику од Русоа, Масарик је за сталан и енергичан надзор у школи и противан је да се учење преобраћа у игру. Он изјављује жеље да се изврше исправке у дидактици појединих предмета (на пр., у историји хоће да појача завичајне елементе културе, тражи наставу ручног рада и грађанске поуке, али сматра да су сувишни нарочити уџбеници о моралу). Он је осудио садашњу чешку наставу из веронауке, као механичку и без толерације, зато он хоће да умно васпитање допуни естетичким, али, естетичким практичнога а не апстрактног карактера; као политичар Масарик се увек борио за слободну и световну школу.

Масарику је близак у многоме, у филозофији и педагогици, Ф. Дртина (Рт. ОПтипа, ргој. 186!), чија је главна заслуга у тежњи за школском реформом, нарочито реформом више школе, док питања опште педагогике у њега одлазе на задњи план. Тако исто и он се увек изражавао за ослобођење чешке школе од утицаја цркве и државе (аустриске) и за организацију школе на здравом темељу народне самоуправе. С те тачке гледишта он је детаљно развијао реформу учитељског образовања, нову организацију средње, нарочито женске школе и нужне измене у вишој школи. Многи његови радови односе се на развиће школа и историју педагогике (Коменскога, Лока, француске педагоге). Дртина је развио највећу радљивост као депутат државног савета, где ни једна значајнија одлука није прошла без његовог утицаја и учешћа.