Учитељ

Чешка педагогика у новије доба 7 671!

педагошком раду, који се диже изнад узаних хоризоната хербартијанства и осим немачког утицаја, који је идо сада јак, у многим случајевима испољава познавање с правцима француским, енглеским, американским и чак руским и јужноевропским. Разуме се, јасно је да се педагошко испитивање, како у иностранству, тако и у нас, разгранало у читав низ праваца и специјалних области, тако да ми сада не можемо градити претпоставке о томе, када ће се и како сви ови елементи ујединити на заједничком народном фундаменту, да би се завршио рад Коменскога, који је насилно био прекинут католичком антиреформацијом.")

Према појединим областима педагогике а пре свега према литератури дидактичкој и методичкој, ми сада прилазимо са више строгости и пре свега тражимо од ње, да поред пуног познавања туђих праваца она иде чешким путевима и да се не потчињава шаблону. Из одељка елементарне дидактике, осим радова Ј. Сухарде (Ј. Ј. Зисћагда) из методике језичне наставе и рачуна, као угледни радови сматрају се радови Ј. Кожишке (Јоз. Кодзка) о почетној настави читања, Ј. Тиме (Ј05. Тата) о основној настави и Ј. Кубалека (Јоз. Киђајекју настави у првом разреду. Неколико добрих испитивања у овој области дао је Јос. Пешек (Ј05, Резек); пропаганди слободних стилистичких вежбања послужио је Ј. Милер (Јов. Мег), реформом наставе историје бавили су се Е. Шторх, Л. Хорак и Ф. Соукуг (Ед. Зготсћ, Гад. Ногак, Е. А. боикир), наставом рачуна и језика 7. Лоушоцки (Јов. Гошћоску), земљописа Соукуп и Харапат (Нагара), познавања природе Гајслер и Сокол (Е. Сејачјег, Вид. Зокођ, цртања — Пталек, Сова, Филипи, Боуда, Кратки (М. Р!асек, 1. 5оуа, |. Ер. А!. Воцда, А. Кга«ку), музике — Лидмила и Поспишал (У. Хлаатиа, К. Розр: ). Напослетку, последњих година се у нас запажа повећан интерес према настави ручнога рада захваљујући Јану Мауеру, Роглену и Обсту (Јап Мапег, У. БоМепа, Ад. Оз), који су се по сопственој иницијативи и на пракси упознали са стањем ове наставе у иностранству. Врло. важно је нагласити, да су у нас већ одавно постојали сви ти аналоги елементи, из којих је у иностранству, а нарочито у Немачкој потекао покрет радне школе, али ми нисмо сами дошли до синтезе ових елемената те сада само исувише подражавамо странцима.

Богату литературу има у нас физичко васпитање, у коме смо ми са својим соколством дошли до сопственог система, који се разликује од шведског и немачког. С телесним васпитањем, с којим се одушевљено бавио проф. д-р медицине К. Метрпег, Јоз. КЏепка, оба Зуасћа, Ј. Нагазек и многи други, везане су у наси бриге о школској хигијени (нарочито захваљујући 1. Јетату). Под притиском званичних кругова пред европски рат веома су се раши“ рили радови о заштити сиротне и напуштене деце. Материнске

1) Покушај, до сада још незавршен, да се обухвате сви правци чешке педагогике, премда само елементарне, претставља „Босепка редавотска а 5којвка“ („Годишњи алманах педагошки и школски“), који издаје „Наслеђе Коменскога“ („рефског Котепзкећо“).