Учитељ

672 Ош. Каднер

школе и склоништа имају своју специјалну литературу на пр. Ида Јарникова — (!да Јапикоу4 „Упутство за материнске школе“, 1911); али се стално осећа недостатак добрих и оригиналних радова из области породичног васпитања, који би стајали на нивоу садашњег времена и који би искористили резултате новијих испитивања из психологије детета. Понекад опет појави се стара мисао 0 националном васпитању, а с њом се везује покрет у корист социјалног васпитања и еугеничке тежње, не још потпуно јасне и, напослетку, пацифистички напори (Нећп. АПеп, Јоз. Кгштрћојс). Литература из наставе веронауке сва је још у ограниченом конфесионализму. Утицај цркве кочи и литературу о етичком васпитању, на којој раде О. Хлуп и Ф. Мерта (01. Сбђр, Ег. Мепћаа).

Велики успех имао је у нас покрет за естетичко васпитање, иако и овде, што је за чуђење, ми нисмо пошли од старих домаћих традиција, већ смо врло јако подражавали туђим, нарочито немачким обрасцима. Ревносни проповедници овога покрета у почетку ХХ века били су 7. Паточка и Ј. Брзнш (Јов. РагосКка, Јап Вгапђ), а тако исто Јуриј Клима, Ф. В. Крејчи, Ј. Пешек, Б. Маркалоус, В. Душек, А. Боуда и многи други.

Још за време светског рата почео је живи покрет за реформу свих ступњева нашег школског система, који се манифестовао у низу анкета, саветовања и чланака у часописима. Напослетку, у нас сада се доста много ради и у области историје педагогике и школе. Ту долазе радови Јана Шафранека (Јап зајгапек), уосталом не увек тачни; за овима књиге рано преминулог 3. Винтра (Акт. Млоб); многи радови о Коменском од Ј. Шмаха (Јов. 5таћа), Ј. Новака (Јап У. Моуак) и др. Неки чешки педагошки радови издати су од стране исељеника у С. А. Државама; већим делом то су практичне школске књиге: буквари, читанке, граматике, катихизиси, речници, песмарице итд.

Најзад треба поменути, да је словачка стручна литература веома сиромашна. У прошлости Словаци су имали своје часописе и уџбенике (њих су писали Јап Веџа, Тпо. Вагапу, Јап Ве%о, Ад. 2ашгеску, К. Џтап, Јап КоХећиа и други), али у периоду мађарске власти ове су књиге биле насилно потиснуте и замењене издањима писаним у мађарском духу. Једино потпуно педагошко дело издао је у две свеске (1871 и 1874) наставник средње школе у Ме]. Кеуца Самуел Ормис (батше! Огтиз, 1924-72) под именом „Мусћоуоуеда рге зепипапајоу а год соу“ („Педагогика за семинаристе и родитеље“), Осим идеја Коменскога овде су искоришћене мисли Русоа, Песталоција и његових присталица. У овом делу, сада потпуно заборављеном, најсамосталнији је онај одељак у коме се излаже организација словачких школа почињући од „детинца“ или „загали“ (материнске школе) и основне до градске, повторне и средње школе,