Учитељ

716 Хроника

изживели, и још нису одлучно стали на гледиште пуног органског схватања природе, које се противи сваком механистичком гледању на њу. 987

Џо писцима прир. науке као наставни предмет имају два циља: формални и' материјални. Формални циљје у умној дисциплини. Ова настава вежба све чулне "органе, навикава ученике на правилно мишљење, развија осећања, -раввија психичке функције: пажње, памћење, фантазије и посматрања; навикава, ученике да схвате законитост у природи, развија им многостране интересе и култивише њихов слободан научни дух. Материјални циљ је: у знању животињф и биљака из дечје околине — пријатеља и непријатеља човекових; у знању материјала, земље, структуре земљине површине, климе и најважнијих небеских тела.

Метод којим ће се предавати прир. науке у школи врло је важна ствар. После историског прегледа аутори су се опширно задржали на излагању Јунгедвог, + нарочито Шмајловог схватања т. зв. животних заједница или биолошког метода. Њихово мишљење се састоји у констатацији, да је потребно индуктивно изучавање, да се изучавање природе врши у самој природи и то по животним заједницама и да су потребне што чешће екскурзије. Не бисмо се нарочито сложили са писцима у питању да ученици осн. школа могу доћи до сазнања, природних закона. То и није циљ природ. наставе у основној школи. То није мотуће психолошки, а то ни сам Шмајл не тражи, ако буде речи о биолошким законима. Реч може бити о мањим природним ставовима и ништа више. |

Иначе теориски део ове методике је поред своје велике интересантности писан и једним узорним стилом, што повећава вредност књиге. Покушавајући да сасвим отстране тешки терет рецепата, шаблона и вербалног предавања, природњачке наставе, аутори су извели серију занимљивих конспекта предавања, за наставнике као углед и принцип, а не као шеме које се морају дословно копирати. У предавањима су се увек држали сезонских тема и обрађивали су их по биолошком методу и увек на предметима и са практичном применом. Могло се пожелети само да су писци искористили и сугестије, да се цртање и моделовање, са употребом апликација, искористи и у природњачкој настави у основној школи. Практична предавања дају многе лепе сугестије наставницима, практичарима да сами у духу њиховом обрађују и друге методске јединке, али п да их покрену на ново дидактичко стваралаштво.

Ову Методику препоручујемо пажњи наших читалаца.

М. Р. М.

Нови листови

Учитељска стража, лист за просветно-школска и културна питања, Кратујевац, год. |, бр. 1, 8%, стр. 32, излази месечно на два табака. Претплата 40 дин. годишње. Власник и одговорни уредник Драгутин М. Михаиловић, учитељ. — Танаска Рајића бр. 29, Редакциони одбор: Алексије Ђурђић, учитељ у пензији, Данило Милановић и Драгутин Д. Прокић, учитељи у Београду. — У првом броју штампани су чланци: Драг. М. Михаиловића, Мил. Ј. Јанушевића, Драг. Д. Прокића; Рад. В. Теодосића и Данила Милановића.

Хроника

а) Домаћа

Извршни одбор Југ. учит. удружења | Педагошка библиотека Југословенског код Господина Министра просвете. — учитељског удружења почела је своје Министар просвете г. Отеван Ћирић 18 | излажење и као прву своју свеску изаприла примио је извршни одбор Јуу дала спис колеге г. Ернеста Вранца: и са њим провео у разговору читав сат. | Пројекат наставног плана и програма за Учитељски претставници том приликом | народне школе (основне и више народпредали су Господину Министру прет-|не) у Краљевини Југославији. Програм ставку, која садржи најважнија учитељ. | основне и више народне школе израђен питања, и снабдевена је потребним ма- је у органској вези и предвиђено је митеријалом. Господин Министар је обе-|нимално градиво (минималан програм), ћао да ће оправданом тражењу учитељ. | које ће бити од месних наставничких претставника изаћи у сусрет. | већа допуњено новим завичајним гради-