Учитељ

808 Библиографија

Због: краткоће времена и простора, остављајући да се о овом спису на јесен опширније проговори, ми констатујемо чињеницу да је књига прилично скупа и да књижари цене стручних књита треба лагано да смањују. На пример, Хесенове: Основе педагогике, које по слогу имају осамдесет страна више од ове књиге продају се по 50 дин. а ова 60. Таква несразмера не треба да буде између једног и другог издавача. Учитељи хоће да купују педагошку књигу, али ваља учинити да им она буде што приступачнија ценом.

ф. Коваљевски: Методика верске наставе у вези са најновијим захтевима педагогике, с руског Мих. Ј. Поповић, Ниш 1984, ср. 9%, стр. 48, цена 5 дин. По писцу један од главних узрока страшне трагедије нашега времена лежи у удаљењу људи од цркве. И да би, према својим снагама, помогао оздрављењу нашег материјалистичког века, писац у овој краткој Методици говори о упутствима како ће се релитиозна материја од стране наставника што боље предати ученицима и њоме ови боље васпитавати. Он није за један шаблон и неће да препоручи „један исти оквир за сваку методску јединку. Из искуства, провереног на пракси, писац тврди да Далтон план није добар за верску наставу. Међутим, у литератури овога питања на западу има доста покушаја да се и верска настава предаје радним принципом. О томе се овде није расправљало. Тако исто није се расправљало ни о питању могућности примене Монтесори принципа, а ни о најновијем захтеву методике ове наставе, да сваки разред постане „мала црква“. Иначе књига има доста напредних педатошких мисли и потстицаја.

Ог. Мампјап ТКајсе: Редадосфја : #ећтка ибепја, Јастеђ 1984, зт. 97, 8,2. 57 сепа 15 ФШл. — Сва до сада изашла »Мшегуша« издања под називом »Моуа редасооја« и поред сугестивног наслова и блатородности задатка имају један исувише скучен обим: ни једна књижица не сме бити већа од 64 штампане странице. Тако је издавач механички уоквирио писце и натерао их да своје стваралаштво сузе на ниво најкраћег и често недовољног, сувопарног и нејасног и енциклопедијски грађеног сижеа. Тај је случај и са овом књижицом г. Ткалчића. Тако ова библиотека не може добро да послужи ни почетницима, ни стручњацима у педатогици. Почетницима зато што немају предспрему за многе педатошке проблеме, а стручњацима зато што се ти проблеми не развијају у оној ошширности и дубини која је за то неопходно потребна. Надамо се да у новој серији то ограничење неће више постојати и да ће се дати прилика новим сарадницима да своје педатошко стваралаштво дубље и пространије развију.

По писцу, „највећа пометња и најљућа борба влада у области педатотије (8). „Педатогија и човјек, проблеми су које је вријеме данас избацило“ (4). Западни културни круг истакао је два супротна пола, „техничко“ и „проблем дјетета“ (5, 6). Али јав између генерација „старих и „младих сада је нарочито дубок. И то питање је део општег питања, гледања на живот. Отуда се у проблеме педагошке јавно или скривено увлаче и други проблеми политички и економски. Па и „школа рада“ као „израслина специјалних немачких прилика“ (9) не може у нас буквално да се пренесе. „Просто преузимање страних метода заборавља да разлози који су изнели модерна педатошка питања нису сватђе мети, нити су свагђе истога значења“ (9). Но ипак то страно треба изучавати и примењивати оно што је могуће код нас, нарочито зато што је „педагошки проблем код нас много дубљи него на Западу, јер словенски човјек носи у себи педагошки проблем као саставни дио своје душевне структуре, па му је тај вјечно актуелан (10). Човек као тема педагогике је „ортанивам, психофизичко јединство“, дух и физис, вриједност. Дух је цијелост, он је свој и енергетичан, а фивис је нешто елементарно и опћенито. Структурно јединство духа и фивиса гради човека као вриједност“ (18). За овим је кратко говорио о солидарности вредности, о вредности и времену, о рационалности као вредности, пози-. тивизму и вредности. Писац сматра да у „човјеку мора да постоји неки дубоки пранагон за цијелошћу“ (21) и „тим пранатоном доживљамо надрационалну, цјеловиту реалност. По том нагону постојимо, по њем се развијамо и настајемо (22). Међутим целост се не може изазвати на актуалност само. спољашњим утицајем, утицајем учитељевим, већ и тежњом за самообразовањем. „Дакле, акту обравовања треба да се одавове тежња за самообразовањем“ (28). дато. и садашња школа не може бити грађена по духу других друштвених и старијих институција, јер је заблуда сматрати да се од „човјека може вањским средствима учинити све“ (25). Г. Ткалчић је за антропокрацију. и тврди да школа