Учитељ

16 Василије Пејхељ

шта се мора одбацити. Други пут за реализацију активне школе не постоји.

Школа рада још није дефинитивно изграђена. Све оно што се о њој пише и говори у садашњем моменту далеко је од тога да претставља свршено дело. Педагогика нове школе препуна је субјективних резоновања и утопистичких маштарија, које јој у многоме одузимају научну објективност. И баш зато она не може задобити пуну сагласност и одобравање свих школских радника. Актуелно стање реформистичког школског покрета у Југославији, нако се, тако рећи, налази тек у почетној фази упознавања и обавештавања, може се ипак већ сада окарактерисати поделом наставника на два табора, од којих је један за пуно остварење школе рада, док је други више или мање против ње. Обе стране у главном су дале своје разлоге рго еј сопша. Свака теоретска препирка по овом предмету мора за сада остати бесплодна. Распру може да реши једино живот, оглед и искуство. Остваримо дакле бар делимично ту славну школу спонтане саморадње, па испитајмо непристрасно добивене резултате. Ми верујемо да ће и сама пракса потврдити наше схватање.

О „Педогогији“ П. Блонског

— Од Василија Пејхеља —

Педологија је сасвим млада наука. Могло би се о њој рећи, да она тек постаје, тек се налази у процесу формирања. Зато она нема још ни своју историју, ни своју традицију, иако о њој већ постоји обимна литература. На нашем језику, сем брошуре од Тумлирца „Педологија“, не постоји, уколико је потписаном познато, ниједно веће дело педолошке садржине. Зато узимам слободу да проговорим неколико речи о „Педологији“ највећег данашњег руског педагога и педолога П. Блонског.

Пре неколико година изашло је у Москви његово дело од 318 страна великих осмина под насловом „Педологија“. Ма да је од појаве тог дела прошло више година, ипак држим да није доцкан да се о њему проговори неколико речи.

У предговору „Педологије писац се ограђује и каже да се његова књига не може третирати као уџбеник, јер се с тим мора још причекати. Педологија као наука још није систематизована.

Блонски дефинише педологију као науку о растењу, консти-

|" шуцији п понашању шипичног детета из масе, тј. као науку о особинама дечјег узраста. Но у држави, као највећем друштвеном типу, постоји више сталежа, према томе постоји више и дечјих типова. Писац тежи да у свом делу има у виду првенствено децу радничке класе.

Књига се састоји из пет глава: 1) Шта је педологија, 2) У-

| тробно детињство, 3) Безубно детињство, 4) Детињство млечних

" зуба и 5) Детињство сталних зуба.