Учитељ

18 Василије Пејхељ

Педологија се не бави проучавањем поједине деце, већ множине деце; она проучава дечју масу, јер само тим путем она може да дође до „закона детињства“. Али та дечја маса, то мноштво деце треба да буде хомогено. Проучавањем такве хомогене дечје масе може се добити тип те масе, а то чини први и основни задатак педологије: пронаћи и фиксирати типично дете за извесну масу. Иначе, свако дете узето из масе претставља

само један „вариант“ типа дечје масе. Писац завршава ову прву главу стандартизацијом и днагно-

стиком дечјег развитка. Фиксирани „тип“ у педологији важи само за дечју масу узету у истом месту, у истом времену и из истих животних прилика. Када се говори, рецимо, да је типична тежина дечака од 15,5 год. једнака 49,5 кгр., то треба да значи, да је то просечна тежина само оне групе, која је испитана. Таква просечна тежина може да служи као стандарт за тежину ма да је такав стандарт веома незгодан због своје променљивости. Због разних околности „тип“ дечје групе стално се мења, према томе се мења и стандарт. Уколико је друштвени живот променљивији, утолико је и стандарт несигурнији.

Али треба правити разлику између стандартизације и диагностике. Да би стандарт био што тачнији мора се пронаћи формула за дечје развијање, ради чега се морају узимати у обзир наслеђе и све остале околности под којима дете живи, као и доба његове старости.

Што се тиче односа који постоје између педологије и педагогије, Блонски га упоређује с односом који постоји између 300логије и сточарста. Па ипак признаје да се педагогија може користити педологијом. Упознавање са стандартизацијом, диагностиком и прогностиком дечјег типа, веома је важно за сваког васпитача, који сем тога треба да добро познаје и законе детињег

развијања.

П Утробно детињство

Утробно детињство обично траје око 280 дана и састоји се из неколико фаза које немају строгих граница. На пример, шестомесечно дете већ потпуно личи на право дете, док двонедељно нема с њим ничега сличног. Углавном пак постоје две фазе утробног детињства. Прва траје отприлике око два месеца и то је фаза ембрионалног детињства. У то доба постоји већ извесна сличност са дететом. Друга фаза утробног детињства траје седам месеци и завршава се порођајем. У то време дете има сва физичка обележја правог детета. Ова друга фаза се зове плаценшним детињством. Прелаз из једне фазеу другу врши се поступно без икаквих скокова. У овом другом добу дете расте и развија се под веома повољним условима за храњење и сазревање.