Учитељ

О „Педологији“ П. Блонског 19

Затим аутор покреће интересантно питање о могућностима одређивања пола. Познато је, да се оплођавање састоји у спајању двају ћеличних једра. Најважнија пак материја у једру је хромашин. Ако се при оплођавању добије сувишак хроматина, ембрион се претвара у женско; ако пак хроматина има мало биће мушки плод. На тај начин пол донекле зависи од количине хроматина при оплођавању. Али писац мисли да се на пол може утицати у извесној мери и доцније, после оплођавања и то квантитативном и квалитативном променом хране. Да би ову своју хипотезу потврдио, Блонски наводи неке статистичке податке, из којих се види, да се за време светског рата, револуције и грађанског рата у Москви родило много више мушке деце него у нормалним приликама и доводи ову појаву у везу са слабијом исхраном становништва.

Пошто од квантитета хроматина зависи и пол, писац тај хроматин сматра се за право наслеђе, јер под наслеђем се обично подразумева оно, што добијамо од наших родитеља. А то је пре свега хроматин. Према томе наслеђе Блонски третира као хроматин — наслеђе, али он се слаже и са широм дефиницијом наслеђа у смислу сличности између предака и потомака. Према тој дефиницији наслеђе би било корелација између рода и личности. Та се корелација у односу на извесне особине и својства може чак и израчунати и претставити помоћу коефициената. Тако се може на пример добити наследни коефициент са раст, за физичку! сличност, за болести итд. Ово је т. зв. биолошко наслеђе. Али осим биолошког постоји још и социјално наслеђе, што наравно,' није једно исто. Да би се уочила разлика између биолошког и социјалног наслеђа аутор наводи следећи пример. Галтон је проучио породице енглеских судија, претседника влада, многих истакнутих политичких и војних личности, научника, уметника итд. и пронашао је да су те породице дале даровитије потомство него остале обичне породице. С овом се појавом Блонски слаже, јер је факат доказан; али се не слаже с тим да је овде по среди биолошко наслеђе, него социјално. ИМ да би још јаче подвукао разлику између биолошког и социјалног наслеђа он наводи пример из личног искуства. Још пре руске револуције он је запазио да релативно велики процент кандидата за професоре универзитета долази баш из професорских породица или њихових рођака. Да ли је та појава случајна или је по среди наслеђер Несумњиво да ту постоји наслеђе и то социјално, и зато не треба да се те две врсте наслеђа мешају.

у Дакле, поред биолошког или хроматин наслеђа, постоји још и социјално наслеђе, које зависи од животних прилика и друштвеног положаја индивидуе.

- биолошком наслеђу можемо да видимо и извесне законе, Које је пронашао у прошлом веку Мендељ, и њему наука има за то да буде захвална,

После ових теориских разлагања, Блонски поставља питање: ва који начин педагози треба да испитују и проучавају дечје на-

20%