Учитељ

О „Педологији“ 1. Блонског 21

дина. Када би све ове животиње живеле 75 година, колико човек може да живи, онда би њихово утробно детињство трајало код мачке 50 недеља, код пса — 40, код слона 15 месеци и код коња 20,5 мес. Према томе излази да је утробно детињство код човека најкраће: човек жури да се роди. Што се пак тиче ванутробног детињства, оно је напротив, код човека најдуже. Код мачке оно траје свега 1 годину, код пса — 2 год, код коња — 5 год, код слона 35 г., код човека 25 год. Према томе однос животиња према ванутробном детињству једнак је: код мачке 12, код пса 7,5 год. коња 5, код слона 3,4 док је код човека свега 3. То показује да човек има минимално утробно и максимално ванутробно детињство.

После тога аутор се задржава на условима под којима ембрион расте и сазрева и долази до једног врло важног закључка, који можда изгледа парадоксалан, а то је да на његово развијање не утиче много ни квалитет ни квантитет мајчине хране.

Пратећи развој човековог ембриона наука је дошла до извесних закона, наиме, да су форме, кроз које пролази у своме развитку индивидуални организам све до свог потпуног сазревања, рекапитулација форми кроз које су прошли преци — животиње овог организма. Разлика је само у томе, што је животињски свет те форме прелазио хиљадама година, док човечји ембрион исте фазе пролази невероватном брзином, свега за неколико дана. И уколико је ембрион млађи утолико брже расте. Већ у току првог месеца он се повећава 10.000 пута. Доцније се његово растење знатно успорава.

Почетком трећег месеца утробног живота код плода се јавља плацетарни крвоток, формира се код њега систем крвних и других судова, и он почиње да се храни мајчином крвљу. Ово време је претежно доба растења. Организам расте и увећава се. Ваља имати у виду да под расшом Блонски подразумева тежину дечје материје, а под расшењем — процес повећавања те тежине. Растење зависи од исхране. Једномесечни ембрион задовољава се храном коју добија их мајчиног ткива. Сасвим је нешто друго код петомесечног плода. Да би га нормално хранила, мајка мора да повећа и своју храну бар за 209/. Она не сме изнуривати свој организам и њој се мора обезбедити одмор и сан. Ако свега тог нема настрадаће мајка, а не и плод, јер ће он из мајке исцедити све што му је потребно за живот и развитак. Али, наравно, плод не може у истрошеном и изнуреном мајчином организму да се потпуно нормално развија. Ако мајка гладује; ако је оптерећена тешким радом; ако живи у неповољним хигијенским приликама; ако не може да користи лекарску помоћ — неминовно има да дође или до аборта или плод има да буде слабо развијен или закржљао.

Писац и овом приликом истиче, да ово питање спада у шири социјални проблем о обезбеђењу радничке класе, која је у економском погледу најслабији друштвени елемент.

— Наставак у следећој свесци —