Учитељ

Душан Велимировић 47

„Једно соко Кавачевић Ристо Од Грахова поља широкога, А друго је Поповић Стојане С Корјенића са турске границе Оба прота рањенога бране Да га жива не посјеку Турци“. (Гусле црногорске ст. 222)

Његош је много полагао на избор учитеља за своју школу, те се обраћао Вуку Караџићу да му добави што способнијег учитеља. Вук је, опет, ангажовао за овај избор Платона Атанацковића, који шаље на Цетиње за учитеља Лазара Влаховића из Баната. У препоруци у којој га хвале као способна и учена учитеља стоји „а стас га квалифицира за Црногорце — висок је, чврст и прави крушац, има 28 година“. Сем препарандије Влаховић је био свршио три латинске школе, говорио је добро мађарски, писао и читао њемачки. Влаховић је био на Цетињу 1838 године. Поред других ђака код њега су учили и рођаци Његошеви, па и насљедник престола књаз Данило ! Петровић. Са избором Влаховића за учитеља Његош је био задовољан, јер га је касније одређивао и за вршење других државних послова па и за дипломатску службу. Поред Влаховића помињу се као це тињски учитељи и Петроније Лујановић, архимандрит цетињског манастира, а послије њега Тодор Иванчик и Милорад Медаковић, Ђорђе Срдић и др.

Цетињска школа, као прва у Црној Гори, имала је да се бори са доста тешкоћа. И питање учитеља, и материјално издржавање, и организација школе, а не мање снабдијевање ђака са уџбеницима била су животна питања ове школе. Питање учитеља се решавало добављањем учитеља са стране, питање издржавања школе олакшавала је помоћ примана од Русије, а најтеже је било питање организације и уџбеника. Ћирковић се за дуго спремао да пође на Цетиње, те је вјероватно да је са собом донио нешто буквара с којима су се онда служиле српске школе у Аустрији. М сам Његош при повратку из Русије доноси са собом три-четири стотине разних књига, међу којима је највише намијењених самој школи, „между учебними находилис часлови, псалтири, учебнија, азбуки, буквари, прописи.“

Знајући да је штампана књига најмоћније средство за ширење просвијећености код народа, Његош је набавио из Млетака и штампарију 1834 године. Ова штампарија је знатно користила црногорској просвети, а особито цетињској школи. У овој штампарији су штампане народне пословице Вука Караџића, Његошеви пјеснички производи, а 1836 године штампан је и српски буквар, намијењен ђацима цетињске школе. Штета је што данас није сачуван ни један примјерак овог буквара, те се о њему не може ништа рећи, Поред овог буквара у овој су штампарији штампане и неке друге школске књиге. Саксонском краљу Фридриху Августу, који је посјетио Цетиње 1838 године, Његош показује штампарију, којом управљаше његов секретар Милаковић. Мила-