Учитељ

66 Милић Р. Мајсторовић

његовог угледа код нас, а да не говоримо о другим разлозима, пошто ту његова објективност потпуно изостаје.

Дочев је у заједници са Хр. Спасовским написао и један врло добар спис из области наставе геометриских облика и практичне геометрије, под насловом 7еорил и пракшика на обученпешо по формознание и геометрил (1 изд. 1933) у Ш и1ТУ разреду основне школе. Геометриски облици са практичном геометријом великог су практичног значаја, нарочито у савременом животу, а и великог образовног значаја за ученике. Ту је аутор заузео једно трезвено гледиште на саму ову наставу. После теориског увода и ргспореда материје из области геометриских облика, изложио је писац конспекте предавања, па је онда извршио распоред материје из практичне геометрије и изложио диспозиције за предавања из те наставне области.

Пракшикатша ми по смљешане през игрваша учебна година (Ш изд. 1935) излаже теориске и практичне основе рачунске наставе у 1 разр. осн. школе. Бугарска методика рачунске наставе има приличан број радова од У. Рпто и Н. Тодорова, Д. Цонкова, Хр. Спасовског, Д. Гинева, Д-р Манова и И. Крстева идр. у којима су изложени методички погледи на елементарну рачунску наставу европских методичара и учитеља практичара. Овим списом Г. Дочев хоће да расветли најважнија питања методике рачунске наставе у 1 разреду кроз једно дугогодишње своје лично искуство. Теориски део искоришћава у многоме погледе Лаја, Кинела и других.

Не будући у могућности да прикажемо све списе истакнутог учитеља Г. Дочева, ми можемо констатовати за напред поменуте, да је он у њих улагао максимум свога теориског знања и практичног умења и да је показао једну енергију достојну великог поштовања. Надамо се, да ће колега Дочев још дуго година богатити бугарску методичку литературу новим списима од трајне вредности, па сваки његов нови спис поздрављамо са великим симпатијама и братском љубављу.

Врло често нарочито интелигенција подвлачи нужност организације. Стварно, организација је нужна у свима областима, нужна тако исто и у организацији целине. Али ми не смемо заборављати, да сама организација лака постаје механичка и материјалистичка. Упоредо са организацијом нужно је и стваралаштво, свака јединка мора стварати ново и боље у својој области.

Т. Масарик

Ти, који бране биогенетички закон у педагогици налазе се под утицајем савременог историзма, који у овој области није довољан. Као на овом примеру, тако и на другим примерима да се обележити, да није довољно ставити у основу дидактике само један принцип, (дидактички монизам) већ је нужно у истој мери искористити све принципе, тј. радити потпуно супротно ономе што је русоизам утврђивао. Одвикните се да тражите један главни принцип, То само одговара. савременој бирократској једноликости школе.

Т. Масарик