Учитељ

(О справљању п мешењу хлеба 87

Печење. — Да ли би ко од вас могао рећи, колика је топлота на којој се пече хлеб» Ђаци погађају. — Не можете ни замислити како је топлота у пећи велика. Она износи 300 степени. Можете мислити, када су лети најтоплији дани, топлота је тек 30—40 степени, док је у пећи овој осам и девет пута топлије. При тако великој топлоти шта ће бити са оном водом коју је пекар помешао са брашном док је правио тестог — Она ће изићи из хлебова и претворити се у пару. — Хоће ли она остати тако испарена у пећиг — Неће. Радник ће с времена на време да отвара горње отворе на пећи и тако пуштати водену пару напоље. Шта мислите, колико ће требати времена па да хлебац буде печенр -— Један час.

Вађење хлеба. — Време је да се из пећи вади хлеб. Посматрајте раднике! Како су обучени» — Њима је горњи део тела слободан, јер је много топло. — Шта раде» — Отварају пећ па

са дугачким лопатама ваде из ње хлебове, мећу иху засебне корпе и односе.

— Примакните се мало ближе пећи. Да ли се осећа да је она јо:: доста топлаг — Још је веома топла, примећу је Милан. Да упитамо пекара хоће ли му још зашто требати ова топлота. Хоће, вели пекар. Сада ћу у њу да мећем колаче и разне торте. За колаче је ова тотлота довољна.

Хлебан. — Узећемо један хлебац. Гледајте добро што ћу вам показати. Како се зове овај део споља» — Кора. — Каква је онаг — Она је глатка и затворено-жуте боје. — Пазите, ја ћу сада да лебац преломим. Шта опажате» — Видимо како се пуши. — Да ли зноте због чега се пуши» Зато што из њега излази водена пара. Запамтите децо: да се из једнога килограма хлеба испари за 24 часа 80 —40 грама.

Да ли се сви људи хране хлебом као што се хранимо ми» Ја сам читао да се Јапанци хране пиринчем. — Јесте децо. Али се највише људи хране хлебом, кога добијамо од пшенице и кукуруза. — Како кажемо за оне људе који немају да једу — За њих кажемо да гладују. — Да ли се сећата неке приче из Веронауке, у којој се прича о гладним годинама» — То је прича о Јосифу. — Ко даје људима хлебац за хрануг — Даје Бог. — Какви треба према томе ла будемо према Богу» — Захвални. Како ка-

жемо у нашој свакидашњој молитвиг — Хлеб наш потребни дај нам за данас.

Јесте ли слушали од ваших отаца нешто из рата» — Они су нам причали, да се српска војсаа много мучила у прелазу кроз Албанију. Она није имала шта да једе. — Истина је, децо. Више их тада умрло од глади него од непријатељског топа и пушке,

Да ли и данас има људи који трпе глад — Има много сиротиње која нема довољно хлеба. Мој тата даје свакога месеца по 20 дин. друштву за Нас.шни хлеб, вели Јова. — Који су то људи што тамо траже помоћ» — Они који не могу да нађу посла. — Да ли су и они очеви као што су ваши» — Замислите како мора бити њиховом родитељском срцу, када се њихово дете обрати