Учитељ

88 Библиогпафија

са речима: „Тата, мама, ја сам гладан. Дајте ми да једем.“ — Али, чедо моје. Ми немамо ништа да ти дамо. Ми смо тако сиромашни да ти ни хлеба не можемо дати. Милостиви Бог једино нас може помоћи да не умрете од глади. — А да ли ће устини милостиви _Бог помоћи овим смртним људимар — Хоће. — Али какор Милане, кажи ти. — Он ће наредити богатијим људима, који имају новаца и могу да разумеју патње ових гладних, па ће они својим новцима набавити и њима потребни хлеб.

Како је казао наш учитељ и господ Исус Христос за оне који помажу ближње: „Ко даје онима који трпе, Богу позајмљује.“

Библиографија а) НАША КЊИГА

Д-р Душан Ј. Јовановић: Основи теорије учења страних језика, с нарочитим погледом на изговор и на разумевање речи, Београд 1935, 80, стр. 150, цена“ Пишчево издање. Штампа у Дому малолетника, Краљевића Марка 9. Пред нама се налази једна теза примљена за докторски испит из педагогике на седници фплозофскот факултета универзитета у Београду.

У врло малом броју радова ове врсте, који постоје на нашем језику и којп теориски заснивају учење страних језика, п у већем броју уџбеника за учење страних језика у нашим средњим школама, — појава д-р Јовановићеве теорије учења страних језика има изузетан положај п може двојако да се поздрави: и са теориског и практичног гледишта. С теориског, јер даје нове основе и у целини изграђује једну аутономну педагошку теорију, с практичног гледишта — јер уноси смисао у праксу ове врсте рада; заснива праксу н осмишљава праксу.

Д-р Јовановић стоји на гледишту да се теорија учења страних језика не идентификује са дидактиком тога предмета и да је она нешто друго, јер закони теорије учења страних језика, „као и законп сваке теоријске науке, казују просто каква је стварност, какво је нешто што постоји, нешто што се дотађа“, она „нема у виду сврху и остварење вредности, већ описује и објашњава појединачно из општег, а ове из основног, једном речи: она не даје норму, већ објашњава и описује, дакле, даје знање... она је трајна опомена свакој нормативној науци да се не може зидати стварност без знања о стварности, према "томе ин опомена нормативној дидактици да она гради у ваздуху, ако не зида · на познавању стварности“. Зато је, по д-р Јовановићу, теорија учења страних језика „незаменљива и неизбежна подлога дидактике страних језика“.

Имајући у виду природу језика и суштину учења, д-р Јовановић је ме_тоде учења страних језпка поделио у три велике групе. [) Ненаучне методе, П) Филогистичке методе и 11) Психологистичке методе. Не излажући овде пишчеве карактеристике горњих метода, хоћу да нагласим, да је у овом делу нарочито симпатично и добро што је писац изнео како су се и уколико су се ти методи отсликавали и сада отсликавају у нашој школској и нашој животној стварности. Без упознавања с овим делом у целини не би смео да буде ни један наставник, који предаје стран језик у школи. | Писац дакле хоће учење страних језика да учини предметом самосталног теориског испитивања, јер се то питање третирало обично као практично дидактички проблем, и он појам учења подводи „под појам развића, а у средиште појма учења мора се ставити појам акта разумевања“. То је извео у одељку Учење као облик развића и ставио се на гледиште модерне психологије и цедагогике, а против асоцијационистичке психологије и на њој засноване теорије. · Нарочити одељци су посвећени Вунтовом схватању говорног развића и критици тог схватања с обзиром на учење страних језика. Вунт јако пеихологизира језик и „упада и сам у оне исте тешкоће, у које упадају и они који хоће да

танина сен