Учитељ

Либертова општа дидактшика, 205

људских делатности, тако и у настави форма мора имати неоспорно пресудну улогу, Питање форме то је другим речима питање мешоде, правилне форме нису ништа друго до правилне методе. Форма значи методу, значи „како“.

Но људски се рад не састоји само из материјала, тј. из ароблема и форме (методе) него и из шрећег елемента, јер све што планирамо и радимо стоји у најужој вези са идејом вредности или смисла. У сваком покрету нашег духа и живота испољава се вредност. Идеја вредности је априорна за људски живот и за општу историјску културу. Савремена философија поново признаје идеји вредности пресудно место. Кад ми не бисмо осећали људе и ствари да су испуњене вредностима и смислом, тада не бисмо ни тежили да их упознамо, да се о њима обавестимом о њима поучимо. Не само друге ствари, него и ми сами осећамо да имамо вредности, да имамо смисла. Ко о себи то не верује, он иде често у самоубиство. Цело је, дакле, унутарње биће прожето идејом вредности, оно је изграђено од једне или од читавог низа идеја вредности. Због тога ми се осећамо морално обавезни на учење и поучавање других

Формално и садржајно узето метафизика ради са проблемима апсолутне вредности или апсолутног смисла. Она се тако и дефинише као наука о апсолутном бићу или као наука која тежи да сазна апсолутне основе бића. Све учење и поучавање почивају на једној метафизичкој тенденцији, јер се у њима не тежи да се само сазнају чињенице појаве, него се иде и на то, да се нешто схвати од њиховог „смисла“ или „вредности“. Овде лепо каже Либерт: „Обично не знају ни онај који пита, како ни онај који даје обавештење, како су и пштање и одговор услови метафизичке природе... Јер нам чулно опажање као такво и поглед који је ограничен искључиво на искуствену област, не дају да видимо никакав „проблем“ и никакве „проблеме“. (стр. 50). Зато је потребан спекулативни став, дакле метафизички став, да би се ушло до „сржи“ појаве.

Дакле, настави није само задатак да схвати проблем и форму неке појаве, него и захтев да се осети, доживи и сазна и њен смисао или њена вредност.

Либерт тврди да је циљ наставе мудрост, а мудрост је у ствари сазнање смисла и живоша уопшше и вредност разних појава. Пошто је циљ наставе стицање мудрости, онда се јавља захтев као последица која произилази иза тога циља, да се код

"човека појачавају његове способности за осећање вредности и за

тумачење и схватање смисла, да се префињују и уздижу до висине објективног сазнања различитих области вредности.

(Наставак у идућој свесци)