Учитељ

Библиографија 269

степена“ (1925 г. [ изд.), чији нам, нешто скраћени, превод овде даје колега Теодосић. Ова Педологија (поред Педологије Тумлирца и Румјанцева) претставља, трећи спис који се у нас бави педолошким питањима. Ми, за сада, не улазимо у аналитичко приказивање овога покрета, већ скрећемо пажњу читалаца на ову књигу, која у облику кратког уџбеника даје једну синтезу психоловије, биологије и социологије детета и методике појединих наставних предмета са педолошке тачке гледишта.

Ради илустрације самог начина излагања у овој књизи, навешћемо неколико цитата, који ће је претставити у правој светлости:

„Код детета се крупна мускулатура развија. раније од ситније“ (7).... Прелазна вежбања, која развијају прелазну мускулатуру од крупне ка ситној, претстављају — моделовање и цртање (8).. Колико год је то могуће, ваља ослобађати левалштва, (9)... Дете не може дуго да пише (12)... Деца мање воле машиницу, а више ножић (18)... Најзгодније је, кад се мастионица налази у држаљи (налив перо)... Боље је писати мање а боље, нето писати тако претерано много, као што обично пишу наши ученици, и тако преко мере рђаво (18)... Уколико је дете млађе, утолико његова писанка мора имати мањи број листова: иначе она постаје одвратна и непријатна чак и за само дете, које с нестрпљењем очекује да је промени (15)... Може се рећи, да је минимални задатак школе да створи разговетан и доста брз рукопис (20)... Деца, која. добро цртају, моделују, шију или плету, обично имају бољи рукопис... Трајање часа писања не треба да прелази 20—925 минута. (21)... За умно заосталу децу правопис је најтежи предмет... Дечји говор је један од најкрупнијих извора дечјих правописних погрешака (24)... Често се запажа да учитељи претерују у предавању граматике (27)... Коришћење речником, разуме се, захтева се не само ради правописа (88)... Опити су показали, да деца праве максималан број грешака, кад пишу по диктату (84)... Уколико је разред старији, утолико је све дужи састав; уколико је разред старији, утолико су дуже реченице (37)... Да се буде пибац треба бити дубок човек (38)... Да се у детету васпита писац, треба у њему развити јак интерес за окружујући живот (39)... Не треба заборавити да се у литерарном раду изражава личност аутора, (48)... Настава писмености треба да почиње с наставом писања (47)... Настава писмености деце оснива се на подражавању и вежбању: дете види како ради други, подражава му, у процесу подражавања прониче у механизам читања и вежбањем га савлада (51)... Учитељ, неправилно схватајући принцип саморадње, „млати празну сламу, тј. сам не показује како треба читати, већ за све време он то тражи од деце иако она то не могу знати... Читање наглас теже је од читања у себи (53)... Изразитост читања у многоме зависи од схватања штива (54)... Књига, као и писанка, претставља средство за стварање умног радника... један од основних задатака, школе је, да развије у ученику умешност да ради с књигом и писанком (61)... Живот тражи да школа васпитава у првом реду читача и у другом реду 40века, који влада усменим говором и који уме да пише (64)... Ступајући у школу, дете обично већ влада, са прва четири броја... Рачунање на прстима није ништа друго до сравњивање, асоцирање бројних количина с прстима (67)... Савремена педатогика правилно инсистира на томе да задаци који се дају детету буду животни... Отуда следује, да је новац за почетнике, сем прстију, основно рачунско средство (75)... Живот тражи брзо и тачно сабирање (77)... Усмено сабирање (и допуњавање) треба култизисати, али само у обиму прве стотине... Сабирање по ступцу много је лакше, него сабирање кад се пишу цифре у Једном реду (78)... множење је најраширенија радња у животу и зато му школа мора посветити, нарочито у старијим разредима, врло велику пажњу. По степену употребе, после множења долази сабирање, затим одузимање и, на крају, дељење — најређа радња у животу (81)...

„Учење је рад своје врсте: учити значи радити... Неуредност, нетачност много сметају да се добро учи. Према томе треба непрекидно васпитавати у деци уредност (92)... Уредност, чистоћа, савесност и истрајност чине први круг својстава карактера, која помажу ученику да се добро учи (98)... Бити ученик у школи, то је професија своје врсте (97) итд.

Преводилац се строто држао оригинала, али му је ипак превод читљив, премда, са неколико мањих правописних грешака [на пример: проба место оглед, бескорисност место некорисност (немање користи), предметност место очигледност (стварна настава), оликовност место сликовитост, „бљештећи“ место „бриљантан“ и др.), које не умањују вредност његовог великог напора и добре намере да нашој учитељској читалачкој публици пружи једно популарно делце из руске педагошке књижевности.