Учитељ

268 Библиографија

препоручујемо пажњи читалаца. Она има врло интересантан садржај: Проблем, Педагошки оптимизам, Педагошки песимизам, Еволуција и трансформизам, Јамаркизам, Дарвинизам, Наслеђе, Закони наслеђа. Биолошко, саматичко, тенетичко, патолошко, социјално, природно и материјално наслеђе. Еугеника, Индивидуалне разлике, Натони и навике, Васпитање и Решење проблема.

Целокупно пзлатање пишчево може се свести на следеће: „Васпитање је могућно, потребно и оправдано; оно је моћно, али не и свемоћно; то му признаје и сама наука о наслеђивању. | Шја Сгбае: Џавепте; — деса — Жуоб, Затајеуо 1985, зтед. 80, 5#г. 82, сепа г »Моуа, ТазКага« Угвек 1 адг. Затајеуо. — Ова брошура колеге Грбића има чисто полемичко-критички карактер. Полазећи од става, да дечја литература у нас не постоји и да у „нас скоро нико ништа не чита“, писац тврди да само постоји уџбеник. „Тај господин Уџбеник је свемоћан... Он је једина лектира за све“ и он томе упбенику посвећује прве своје редове, истина само читанци у основној школи, нако се одмах изјашњава за „избацивање читанака из школе“. Мзђутим, писцу се измакла из вида дуга историја овота питања у нас, и он јој се није обраћао. Да је био у могућности да прочита. само стенотрафске белешке друге и треће учитељске скупштине у Србији и главне чланке о овоме питању, које се протеже кроз „Учитељ“ за свих 50 година његова излажења, онда би он нашао много разлога и за и против тога, па би и своје тезе поткрепио са више материјала.

Посматрајући и размишљајући о самом наслову брошуре Уџбеници итд. читалац се оправдано нада. да писац даје своје мишљење о упбеницима уопште, да их с фактима критикује (два-три случаја бајки из Вујанчеве читанке за П разред и Чајковчеве читанке, писац је успешно прокритиковао са свога становишта), па их задржава или одбацује. Међутим тога нема овде. Питање уџбеника код нас се расправљало и расправља са разноликих гледишта. У Европи, као и у Русији, дошло се, бар у пракси, до тога да Европа и Русија имају разнолике уџбенике за разне предмете рађене по разним методама. Што је за нас најважније, баш радна школа тражи што више књига за децу, па постоје и разнолики радни уџбеници, који се, истина, разликују од уџбеника пасивне школе али су уџбеници, и потписани је мишљења да се реформа наших уџбеника креће у том правцу.

За овим писац прелази на разматрање другог дела дечје лектире „т. 8В. Слободне лектире, у коју спадају дечји часописи, књите и листови, па се изјашљњава да с том лектиром „не стоји ништа боље него са читанкама“. Има у овим излатањима доста тачног („хоћемо лектиру у којој је живот сам... хоћемо светло и живот сам... живот у покрету, животну динамику...), има у приговорима „Влатној књизи“ оправданих ствари, али се за сва издања њена и све дечје листове не може применити оно што писац излаже јер би то била. велика неправда; закључке о „криминалним и авантуристичким петпарачким романима усвајамо потпуно, јер су они убили праву књижевност, као што је још више новине убијају. Али има у пишчевим излагањима великих претераности и јаких доза песимизма, што је особина сваког младог критичара. Ми морамо с критичарем размишљати и радити на преображају за бољим, ми морамо тра-

жити од „дечјих писаца“ да пишу ствари и са социјалним темама, али ми

морамо бити начисто с тим, да социјалан живот није сав живот, да писац оваквих ствари не сме да препричава социјалне чланке, већ да он мора бити даровит, да му се мора оставити слобода у стваралаштву и да се не сме везивати никаквим догмама и погледима на живот са стране. Да, нека писци пишу песме и „приче о људима, о животу, о великим стремљењима човечјег дух приче о људском раду п кров то нека у младим и здравим мозговима и савестима развијају полет, љубав за истином, лепотом и праведношћу али само то нека буду прави писци и прави таленти, па ћемо убрзо доживети преображај наше дечје литературе. Неталентовани и плитки писци могу и најидеалније ствари да упропасте, као што то бива у сваком раду.

. П. Блонски: Педологија у народној школи, превео са седмог руског издања Рад. В. Теодосић. Ов. 7 — Друштвено-просветна питања, власник и уредник Драг. М. Михаиловић, Крагујевац, 1986, ср. 80, стр. 147, цена 20 дин. Штампарија „Шумадија“ А. Јовановића, Крагујевац.

Блонски је нарочито познат са својих списа „Радна школа“ (1919), „Педатогика“ (1994), „Основи педагогике“ (1925), „Педологија“ (1925, чији опширан приказ доноси г. Пејхељ у „Учитељу“) и „Педологија у масовој школи првог