Учитељ

Бајка за децу пи савремена стварност 303

речи хипнотисала је умове најбољих педагога. Што се тиче бајке, по њиховом мишљењу, треба у тој области да влада народна бајка, која као што им изгледа, води ка правом расцвету дечје душе, дечје мисли. И нашој се деци даје читав низ бајки, које изазивају у ње најреакционарније мисли и осећања и које их уводе у свет најлажнијих и најштетнијих претстава о животу, његовим појавама и вредностима. Присталице бајки често говоре о њиховој моралној вредности, сматрајући да се у бајкама иза овог или оног фантастичног сижеа скрива дубока морална чистота. Нека је и тако, али је брзи темпо социјалног развитка данас из корена изменио пређашњу моралну структуру и садашње прелазно време је пре света време свих могућих процењивања вредности. Врши се формирање нове етике, новог морала и због тога све што је старо у области моралних појмова претставља само кочницу на путу стварања нове етике, новог моралног погледа на свет. Времена у која ми живимо критична су за данашњи поредак, па су према томе у кризи и све основне вредности преко којих га ми придржавамо. Сви ти „прекрасни“ и моћни цареви, везири и доглавници на земљи, то култивисање смирености, потчињавања, неговање изнад свега врлине трпљења, вере у враче-погађаче и других ропских врлина, сва она апологија моралне дремежи, интелектуалне покорности и мирног подношења једног животног устројства које може да буде и бодљикаво, али које, и кад је тиранија, ипак остаје велики идеалистички циљ одржања класе — сви ти бисери пређашње литературе намењене деци, претстављају нежељена дисонансе према новоме васпитању, те се у радној школи која се одликује не само новим методама већ и новим садржајем, не могу допустити Не треба веровати у савршенство и непогрешивост народног духа. Многе народне гатке су сурове, дивљачке, кашто свирепе. Оне могу бити и грубе, неправичне, немилосрдне, осветничке. Бајке и приче се каткад увредљиво потсмевају онима које треба свесрдно жалити, кажњавају оне које треба наградити; дају богатство лакомцима и нерадницима, а високе положаје удворицама и ласкавцима. Многе су супротне најосновнијим моралвим појмовима, потстичу у младежи лоше инстинкте, зле наклоности, опаке страсти, пре суровости, сладе освету и варварство, уздижу подлост и улизавање, вређају осећање правичности, милосрђа, љубави према општем добру. Приређивачи збирки за младеж из ризнице народних и уметничких творевина не износе само „ситан бисер и драго камење“, већ подоста и шљунка и песка. Ту су и „Мачак у чизмама“, у коме се описује и идеализује тип авантуристе; ту и „Плава брада“ чији се јунак приблиближује типу убице на основу полне изопачености; па мржња маћехе која своју пасторку чини служавком, присиљава је да ради најпрљавије послове у кући и, само из једне потребе да је мучи, затрпава је пепелом; ту и „баба-јага, стара вештица“ и „Три уклета пса“ у којој брат оставља сестру у туђем граду, изложену опасностима, јер несвесно, из глупости умало се није лишила живота. А сада због тога постаје злочинац и покушава да убије брата. И кад се брат спасе од смрти, наређује псима да му растргну сестру!