Учитељ

320 Јосип Шкавић,

чланци у Напретку буду писани што правилнијим и што љепшим књижевним језиком, што се у овим странама у то вријеме у многим листовима а нарочито у новинама подосто занемаривало. С те стране врло је знатан и његов рад око педагошке терминологије. Ријечи, као узгајање и узгој (васпитање), па обука и обучавање (настава), он је увео у употребу у овим странама, претпоставивши их ријечима које су се дотада употребљавале, као на пр. одгој, одгајање, гојидба, уџба итд. Једнако је тако увео у педагошку терминологију многе ријечи које се и данас употребљавају и у наукама које служе педагогији као што су психологија, логика, етика и др. Још ваља истакнути и његово настојање да у Напретку буду приопћени и чланци писани са различитих педагошких стајалишта, па су често врло значајне његове напомене уза такве чланке. Врло је волио истицати да се не слаже с неким схватањем, а намјера му је при том била да своје стајалиште што јасније истакне у противности према друкчијем схватању.

У књижници за учитеље изашла су његовим настојањем нека врло лијепа и значајна дјела, што оригинална, што преведена. Спомињемо само некоја: дра. Паје Радосављевића Увод у експерименталну психологију у двије књиге и Увод у експерименталну педагогију, такођер у двије књиге, затим пријеводе од Харалда Хефдинга, данскога филозофа Филозофијске проблеме у пријеводу Ристе Огњановића, тада професора учитељске школе у Скопљу, Компејреов Мнтелектуални и морални развитак дјетета као прво педо-психолошко дјело у овим странама итд.

За педагогијску енциклопедију написао је такође врло много чланака. Значајно је да су у тим чланцима објашњена најтежа и најзамршенија питања врло кратко и врло јасно. Нисам никада читао јаснији приказ Кантова критицизма но што је Басаричков у споменутој Енциклопедији. Почетник којему су познати основи психологије и логике може да га до краја схвати.

Иницијатива за оснивање среских учитељских друштава у бившој Хрватској и Славонији и организовање тих друштава у Савезу хрват. учитељских друштава потекла је из Педагошкога збора за претседниковања Ивана Филиповића. Савез је основан 1885 године и први му је претседник био сам његов оснивач. Басаричек је био у средишњем одбору Савеза од његова оснутка, а у учитељским скупштинама расправљао је много о школским и сталешким питањима. Након Филиповићева отступања с претседничкога места, изабран је Басаричек за претседника, па је водио ту организацију до 1907 године, дакле пуних петнаест година. То је било у најтеже доба што се уопште може замислити. С једне стране расло је незадовољство народнога учитељства због посљедица школ. закона од 1888 год., који смо већ раније споменули, а с друге стране због притиска власти. Басаричеков положај на томе месту и у томе времену није био ни најмање завидан. Обојем, учитељству и властима, чији су се интереси укрштавали, није се могло задовољити. Само Басаричековој опрезности полазило је за руком да петнаест година плови између Скиле и Каридбе, само његовој тактици ваља захвалити да није у учи-