Учитељ

Јавна и породична заштиша деце у прешшколско доба 271

штеде на деци буџети наших општина, још штеди и наша врховна национална организација — наша држава.

Заштита деце није само једна од најлепших, него и једна од најважнијих грана модерне културе. На дрвету наше националне културе треба и та грана да порасте бујније.

Наша срца треба широко да се отварају нашој деци и њиховим потребама. И срца појединаца у народу, и срца оних којима њихов положај ставља у дужност да раде на судбини нашег народа и наше државе. А поред срца, треба да се отварају нашој деци и наше руке, па и наше касе. И наши умови треба да критично мотре питање народног подмлатка и да прикупљају позитивно знање о стању наше деце и о најбољим методама њихове заштите. И то: методама правним, финансијским, организаторним, здравственим и васпитним.

Целокупно наше законодавство, организација наше привреде и сва наша национална политика нигде и никада не би смели пустити из вида: да је срећна будућност народа њихов главни циљ, а будућност народа да су деца.

Самом својом егзистенцијом, генерација која је данас у пуном напону својих снага ништа не значи за будућност народа. Она ту будућност гради тек својим радом. А градиће је само на један начин: да све своје напоре, на свима пољима материјалне и духовне културе, на свима пољима званичне и приватне организаторске делатности, усредсреди у добробит генерација које су у колевкама и које дораштују. Срећа народа у садашњости је само средство. Прави циљ је даље и више. Права срећа народа је његов подмладак.

Породица којој деца пропадају угаси се. Народ коме деца пропадају заостаје за другим народима. Заостаје бројно, или заостаје културно. Ко заостаје — губи утакмицу. Народ који заостаје губи борбу за борбом, на ратишту, у привреди, на културном пољу. М утапа се у друге народе.

Наш народ је научио да побеђује. Његова интелигенција треба да га води до победа и на мегдану новога доба: у биолошкој утакмици нација,

И на томе ратишту новога доба потребно је за победу добро познавање терена и добро познавање ефикасних метода ратовања.

Наши конгреси за заштиту деце имаће задатак да са свију страна осветле и проуче проблем нашег народног подмлатка и његове заштите. Проблем је огроман и разгранат. Ове године, на нашем првом конгресу, два питања су стављена на дневни ред. Мени је пало у дужност, да по првом питању кажем неколико речи, уколико се оно односи на одојчад и малу децу.

У последњим деценијама могли смо опазити код неких народа покушаје да се, упоредо са економском колективизацијом, и одгој деце што више колективизује. Разнородне тенденције су водиле народе при таквим покушајима. У погледу одгоја одојчади и мале деце, народи се опет враћају породици. Ма да има и родитеља, који од природе нису обдарени способношћу да подижу и васпи-