Учитељ

334 Учишељев роман о печалбару

_ Трајан у Београду учи још и вечерњу школу. Мако га чикаДејан одвраћа од књиге, јер „књиге чине човека ветрењастим, да после не мисли на рад“, ипак „Трајану оста „мана“ са тим књигама да и даље, кад год би му се дала прилика проводи време са њима: да чита, црта зграде, планове; израчунава њихово коштање за израду са материјалом и радном снагом.“ Тако лагано у Трајану сазрева мисао да постане зидар.

Трајан с пролећа одлази у печалбу са мајстор Јосифом у Румунију. „Поведе га тежња за тим „мајсторским занатом, који су радили његови и за који он осећаше урођену вољу и наклоност.“ М ту је Крстић недостижан у опису живота печалбара и друштвеног бојарског социјалног стања у Румунији. Није писац мимоишао чак ни обичај „странџања“, као контраст чедности трпиначких девојака. „Трајану од тада изгледаше још више чудан овај свет: аљкав, прост, ситно препреден, страшљив, дрзак и пијаница. И мушко и женско. И не верује он, што каже Ђорђе, да могу овакве, док су девојке, да буду чисте“. У то време мајка и стрина налазе му девојку и прстенују је. Он је не зна, њима верује. Свадба и сви обичаји око ње сликовито дати. Готово као и у Шумадији. Весеље. „Пишти зурла, лелече тугу девојке — невесте као да се насилно одваја млада душа срасла у домаћем родном животу; бубњеви пропраћају то као тешки ропци отргнутих уздања њених. ... Збогом мили кутови мога безбрижног детињства и девојаштва... Печалбарски је брак кврга којом се окива душа... Он (Трајан) по обичају поведе Јану (невесту). Да заједнички нов живот у радости отпочну... Али он је печалбарски, тежак, несталан, променљив. Ко га, и чиме га може изменити и заменити2»!“ — И опет зима брзо прође и нови одлазак на печалбу — у Румунију. Посла доста и зараде доста. Након дужег времена писмо од Трајанице и извештај од куће да је мајка ишла на пазар и купила „вуне за чарапе“. — „И осмехну се Трајан себи, да је она у другом стању и да очекује приновак. Ако му тај смешак не дође из притајене радости што он то не би хтео себи да потврдиР!... Доцније извештај Трајан добио наследника, Славка. Па и у весељу печалбар је уздржљив. Изгледа несмишљено и детињасто да пева баш због тога што му се син родио. „За озбиљног то није ред“. Мора печалбар да стегне своју душу, да уквржи осећање и да мисли само на рад и печалбу. „Рад, рад само рад, штедња и мисли за дома“, тако Крстић у кристално јасној формули даје психолошки тип печалбара.

Наступа ослобођење Трпинаца из турског ропства, Трајан постаје грађанин Краљевине Србије. Сви печалбари су на дому, па и Трајан. „Пролазаше зима у расположењу, одлажењу једних код других на седељке и гозбе, да се то расположење повећа. Раскравило се беше ледено клупче што је столећима мрзло душу преносећи студен с колена на колено. Живот у селу, песме, весеље, трезвена свесна расположења веселе младежи и задовољних старијих новим животом“. — „Чудни људи, рекао је за њих некад Агапије, повучени, радни, скромни, никад пијани, штедљиви до тврдичења, а кад дође случај крајности „за једну буву изгори цео јорган“...