Учитељ

8338 Запостављање педагошке науке код нас

то какор Просто чита своју књигу која је преведена на наш језик. Разуме се по себи како мора да изгледа то читање од стране једнога човека који тек понешто нагађа српски. Што се пак тиче организовања педагошког семинара на рачун кога је био и позват од меродавних, од тога за сада нема ништа.

Да видимо шта је сада са доцентом г. Ракићем који деценијама сам држи педагошку катедру. Још пре тринаест година г. Ракић је биран за ванредног професора и имао половину гласова да буде изабран. После тога г. Ракић дао је неколико расправа, па је ипак још увек доцент. Не само то, него му је и поновни избор за доцента био у питању. Да ли је то оправдано нека за то проговоре чињенице које ћемо сада навести. Разгледаћемо укратко наставнички и научни рад г. Ракића, па нека онда сваки донесе суд на основу тога. Исто тако узгред не смемо заборавити да цело време свога рада г. Ракић није имао никаквог асистента, премда је како сазнајемо изношена потреба и асистената и тражен већи број професора за педагошку групу.

__ Као наставник г. Ракић дао је следеће:

1) Основао је семинар за педагогију, који све до 1922 године није постојао као засебно тело. Да ли је у стању један човек сам да води семинар, а да уз то сам одржава и једну катедру (и то најважнији семинар и најважнију катедру) то нека пресуде меродавни.

9) Завео је нов курс, Теорију образовања, на место традиционалних курсева из нормативне педагогије. Најсавременије и најактуелније ствари из те области износио је г. Ракић пред своје слушаоце, а што се може видети и из табака што су их издали његови ученици.

3) Завео је такође нов курс о Народном образовању (Социологију васпитања).

4) Дао је нов тип Дидактике која комбинује „школу рада“ и „школу учења“ и тиме две привидно опречне ствари уједињује у складну целину. Да ли је то потребно то зна сваки онај који познаје стање ствари у савременој педагогији.

5) Ослањајући се више на анализу понашања, а мање на анализу свести покушао је да даде нову психолошку подлогу педагогији. Такав правац у савременој науци означава се као бихејвиористички. 6) Својим ученицима даје за семинарске радове најактуелнија питања пружајући им увек потребну допуну и инструкцију.

7) Спремио је толико генерација за наставнички рад. Нико се до сада није негативно изјаснио о његовом наставничком радуЊегови ученици изражавају се најповољније о своме наставнику (посвећују му своја дела и сл.).

Већ из првих тачака које смо навели о наставничком раду г. Ракића падају у очи одмах замашне новине. Колико су све те новине биле оправдане показала је доцније слична еволуција у другим земљама и на другим универзитетима. Тако је Теорија образовања, која нарочито у Немачкој позната под именом Егдећипесујазепосћаћ., временом толико потиснула нормативну