Учитељ
Запостављање педагошке науке код нас 839
педагогију, да се сада неки педагози научници изражавају о нормативној педагогији тако као да је она одиграла своју улогу (в. чланак проф. НоНе!дег-а: „Крај нормативне педагогије“).
Исто тако питања „народног образовања“ сада се жучно расправљају и на универзитетима и на светским конгресима.
Да је тежња г. Ракића у смислу комбиновања „радне школе“ и „школе учења“ такође била оправдана види се по томе што се та иста тежња и захтеви јављају последњих година у великим културним земљама, као што су: Русија, Немачка, Италија, Сједињене Државе и др.
Тако исто и психологија као подлога педагогије изменила се у неким земљама, као у Сједињеним Државама и у Русији претежно у смислу бихејвиоризма. У оне универзитете који су први пошли тим новим путевима у педагогији, спада несумњиво и београдски. Да прегледамо сада укратко научне и стручне радове г. Ракића.
1) Из Теорије образовања: а) Општа теорија образовања издата у табацима 1925. године, а доцније штампана још два пута од стране самих ученика.
6) Образовање воље, прештампано из часописа „Мисао“
1920 год. и неизмењено поново штампано 1932. год. (такођер од стране ученика).
в) Функција васпитања у животу штампано у „Просветном гласнику“ 1920. године.
2) Из Социологије васпитања: а) Политичко васпитање, 1902. године,
6) Васпитање за национално јединство, прештампано из „Просветног гласника“ 1921. године.
в) Социјални ред и васпитање, у литографисаним табацима 1929. године.
3) Из Дидактике: а) »Еглећипр Ашгсћ Зргеј ипа Кипз«« отштампано 1911. године из Агсјиу !г Фе сезашт!е Рзућојовје и више пута неизмењено прештампано.
6) Општа култура духа и формално образовање, прештампано из „Гласника професорског друштва“ 1996. године.
в) Табаци из Дидактике (делимично израђени).
г) Посматрање наставе, штампано 1985. године.
4) Из Психологије: а) Осећање природе, у „Делу“ 1903. г.
6) Осећање страха, прештампано из „Дела“ (1904).
в) Џ. Свифт, биографско-психолошка расправа, у „Делу“ 1902. године. |
г) О обичајима, социјално-психолошка расправа, 1906, год.
5) Преводи: а) са енглеског из Х. Спенсера и Џ. Свифта у „Делу“ 1902. и 1903. године.
6) са немачког из Шопенхауера, у „Покрету“ 1903. године.
6) У припреми су: а) уџбеник из Опште дидактике, 6)
Уџбеник из Теорије образовања и в) Увод у проблеме народног образовања.
22“