Учитељ

344 Паја Моачанин.

Ђан: Боје се, чим штогод шушне.

Учитељ: Олуга баш почео да прича како су логоши опет измлатили неког газду.

Ђак: Сада се још више боје.

Учитељ: Сада сви шуте, или ово говоре,.... е, да видим ко зна о чему моту да говорег! Будите сасвим мирни! (Гребем испод стола)

Ђаци: Неко гребе — Слуга вели: „Неко гребе.“

Учитељ: Па не мора баш човек да гребе...

Ђак: Може и парцов на тавану да гребе.

Ђаци: Нешто гребе.

Учитељ: (Тапка под столом ногама).

Ђаци: Домаћица каже: „Јој, неко хода!“

Учитељ (Куца).

Ђаци: Неко куца.

Учитељ: А газда Радег

Ђаци: Побеже одмах на таван.

Учитељ: Домаћица отвори врата и пита: „Ко јег“... Опет пита: „Ко јег“ Па, опет пита: „Ко је, ко куцаг“... (Станка)

Ђаци: Никога нема. — Ништа се не чује...

Учитељ: Газда Раде пита са тавана: „Ко је куцаог“ А домаћица2...

Ђаци: Домаћица каже: „Није нико куцао“.

Учитељ мало после опет (куца)... итд.

Домаћица опет пита: „Ко јег“ Споља су чује глас: „Ја!“ — „Ко, ја“ „Ма ја, кум Коста!“ — „Који Коста%“ итд.

Домаћица је пустила у кућу кума Косту Шљуку, а газда Раде виче с тавана: „Ко је дошаог“ Домаћица одговара: „Дошао је кум Коста“.

Даље испричам сцену како је мршави, изболовани н изгладнели Коста дошао у собу и прича доживљаје. Наравно, импровизирам и умећем у разговор и оно чега није било на сцени, али ми треба да добијемо појам неодређене заменице. Коста Шљука прича да се нису баш сви вратили. Потсетим децу, 8 неки се ђаци и сами јављају и тумаче друговима да су многи наши људи још и сада у Русији.

Учитељ: Како прича Коста Шљукаг

Ђаци: Неки су се вратили, а неки нису.

Учитељ: „Погледај ме, кумо,“ вели Коста Шљука, „какав сам“... (Станка)

Ђаци: Мршав, гладан. — „Ништа немам“.

(Да се ђаци сете, гестикулирам показујући на џепове)

Учитељ: Кума се тужи Кости Шљуки на логоше и грди их. Коста Шљука, каже: „Немој их, кумо, све грдити, ти не знаш што је зло. Нису баш сви неваљани .... (Станка)

Ђаци: Неки су неваљани, а неки нису.

Учитељ: И другачије се може рећи. (Натађање)

Ђаци: Само некоји су неваљани. -

Завршим причање и прелазим на извађање појма.

Учитељ: Како је рекао слуга кад је оно гребалог Итд. извађам реченице које нам требају, пишем их на школску таблу, а ђаци у своје бележнице.

Учитељ: Прочитај прву реченицу! Пазите! Ја ћу подвући реч нешто. Прочитајте другу реченицу! Коју ћу реч подвући у овој реченици“ Тако исто: Коју ћу реч подвући у трећој реченици, у четвртој, итд.“

(Да деца сама стекну критериј.) |

Учитељ: Прочитајте ову реченицу! (Дошао је кум Коста)

Прочитајте другу реченицу! Итд. (Неко хода. Неко куца) (Станка)

Учитељ: Промислите мало! Ево овде каже кум Коста је дошао, а овде неко лупа, итд.

Ђаци: Не зна се ко лупа, ко куца, ко хода.

— Не зна се тачно, — А у другим реченицама се зна.

Учитељ: Не зна се тачно, али можемо другачије рећиг

Ђаци: (Натађање) Није одређено. — Неодређено је.

Учитељ: Прочитајте те речи које кажу да је нешто неодређено! (Неко, нешто, ништа, итд.) ј

Учитељ: Али овде каже: Дошао је кум Коста, а шта је у овој реченици речено место кум Коста (Неко, итд.)