Учитељ

Ра па

Множење десетних разломака са 10, 100 п 1000 345

Ђаци: (Досећају се, јер већ имају опћи појам заменице, ла појам личних, посвојних, показних, упитних и односних заменица). То су заменице. — Неодређене заменице.

(Пишемо натпис.)

Учитељ: Сада ћу ја неке од тих неодређених заменица написати засебно.

Налписујем и наглашавам: неко, нешто, итд.

Ђан: Ту се чују односне заменице.

(Будући да свима није јасно, цедуљицом покривам прву половину нејко, нејшто, итд,

Ђаци: То су као односне заменице, само се још дода: не, ни, итд.

Учитељ: Сада ћете видети шта се може још додати. Како каже у оној народној песми — „Јетрвицег“... „Свако види и свако се диви“, итд. Даље их потсећам на, текст из једног штива: „Нечија рука потресаше кључаницом“.....

Да лакше запамте, изводимо овај систем:

Учитељ: Набројте односне заменице!

Да видимо које неодређене заменице можемо начинити од односне 88менице — ко! (итд.: од односне заменице што... који... итд.)

неко – нешто (а) некоји (неки) нечији нико нишпо (а) никоји (ники) ничији ико ишто (а) икоји (ико) ичији свако – свашто (а) свакоји (сваки) свачији

Заменички придеви:

некакав никакав икакав свакакав

Које још неодређене заменице нису још обравложене примерима, сад их образложим. Деца сама нађу примере.

Учитељ: Какове смо речи данас научилиг

Множење десетних разломака са 10, 190 и 1000

Предавање “у ТУ разреду — ОА Милорада Џудовића —

Пошто се добро утврди множење десетнот разломка са целим бројем и обратно, множење десетног разломка са десетним разломком и када се наставник увери да су ђаци потпуно схватили важност места и њихову вредност комотно и са поуздањем може прећи на множење десетног разломка са 10, 100 н 1000. Без ове утврђене чињенице не би се требало даље прелазити јер се

уноси забуна и градиво би се морало механички савлађивати. Полазећи са овога становишта наставио сам рад.

="

Спремите свеске за рачун! Ти, Милутине, изађи на таблу. ПЏиши. И ви дрити пишите: Један човек имао је да прода 9,5 кгр. кукуруза. Кгр. кукуруза стаје 0,65 дин. Колико ће за све добити пара% Џонови задатак, Стојане! Добро, радите.

— Ва 95 ктр. кукуруда добиће 6,175 дин., одговара Милутин.

— Јеси ли сигуран да је толико добног

— Јесам, господине!

— Објасни нам и рачунским путем покажи.

— То ћу израчунати овако. Казали сте да килограм кукуруза стаје 0,65

динара или 65 пара. Кад има света 9,5 кгр. — или девет и по килограма, онда, ће цела количина стајати девет и по пута по шесет пет,