Учитељ

шта је то јединствена школа 357

у индустрији и у трговини (у Бечу — један потпун — осмочасовни дан наставе за недељу дана) или 2) професионална школа, или 3) „виша гимназија, која је по првобитном пројекту морал бити издвојена у самостални наставни завод (Ођегзсћије) са наставним планом диференцираним на нови начин, а која је по закону од 1927 остала под једним кровом (и под управом истога директора) са „нижом гимназијом“.

Пољски школски закон од 1932, као што је познато, званично је ставио себи за циљ преуређење школског система у правцу јединствене школе. Главна његова црта је у томе што он школу дели на три ступња, који се међу собом оштро разликују: Тј) основна школа (шестогодишња, Зхкоја ро/згесћпа), 2) гимназија (четворогодишња), и 3) лицеј (2 године). Рачунајући са привредним положајем земље, а тако исто са културном изосталошћу села, нови закон није могао, разуме се, да прошири обавезну наставу и на гимназију. Већина ученика испуњава школску обавезу на тај начин, што остаје у основној школи у 7-ом (завршном) разреду. Део ученика прелази из 6-ог разреда основне школе у „професионалну школу гимназиског ступња“ а само један део у гимназију општеобразованог типа. Зато гимназија, која прихвата децу која су напунила већ 12 година, није у новом пољском школском систему школа психолошке диференцијације, тј. прелазна школа у горе одређеном смислу, о коме Американци и Енглези говоре сада о „птеегтефаје едисаноп“. Ову функцију врши у новој пољској школи пре други ступањ основне школе (5 и 6 разред за децу од 11—12 година), која је обавезна за сву децу. Али уопште речено и у пољском новом школском систему и поред његове велике сложености, која природно следује из постојања оштрих разлика у привредном и културном нивоу становништва, с којима се морало рачунати, подела на три ступња јесте једна од најглавнијих његових црта.

Ако се на крају овог летимичног прегледа задржимо јоши на најновијем развићу школског система у Чехословачкој, онда ћемо видети да овај систем и у појединостима понавља развиће аустриске школе, ближећи се тако исто и новом разграњавању школе у Сједињеним Државама и Енглеској. Ово развиће пре свега карактерише се иновим повећањем нивоа „грађанске школе“ („мјешчанки“) и њеним необично великим распростирањем, услед чега је она у градским насељима већ фактички постала вишим ступњем обавезне школе. Раније или доцније, грађанска школа ће постати и по селима други ступањ школе, чије је посећивање обавезно за сву децу. С друге стране, нижа средња школа све се више зближава са грађанском школом и постаје само нарочита грана једне исте школе другога ступња. Допунска школа, сада фактички већ обавезна за сву варошку младеж, јасно се преуређује у школу трећега ступња, која се „надграђује“ над „грађанском школом“ и све више и више добија професионални карактер. Када овоме развићу, које има већ солидну традицију и дубоки корен у ранијем историском развоју чехословачке школе, пође за руком пак да се прошири и на села и заједно са сеоском инерцијом са-