Учитељ

а

Појам, обласши џи задашак педагогике 359

8. Педагогика као наука о вештини. — Наука о вештини или технологија је посебни облик нормативне науке. За разлику од вештине, која нас, на основу тачних а можда и нетачних искустава, упућује како се нешто изводи, нормативна наука нам казује шта, с обзиром на неку крајњу вредност, треба да буде, иако можда није а према околностима и не може да буде. Став нормативне етике: „Треба да опростим“, значи да опроштај још није стварност а можда неће никад бити стварност. „Треба“ се доживљује само као норма, као захтев да се нешто (извесна вредност) оствари. Нормативна наука се може обележити као систем нормативних ставова изведен и подешен према једној крајњој сврси („основној норми,“ основној вредности). Посебно је обележје науке о вештини што она има у виду постизање једне опште практичне сврхе или циља. Наука о вештини се према томе може одредити као сплет општих научних ставова, на којима се заснива једна вештина или техника. Пошто вештина упућује у праксу, технологија је, дакле, практична примена науке на вештину („примењена наука“). Хемијска технологија је на пр. практична примена хемије на технику и њени ставови одређују поступак у пракси при прерађивању сировина; они упућују, на основу сазнања узетих из теоријске хемије („основна наука“), како се на пр. прави стакло, како се боје тканине итд.

Педагогика као нормативна наука може се одредити као систем нормативних ставова изведен и подешен према крајњој сврси васпитања и образовања, Посебна обележја технологије педагогика има утолико, уколико је крајњи циљ васпитања и образовања практичног карактера. Педагошка технологија у овом случају упућује у саму стварност васпитања и образовања, у праксу њихову. Као нормативна наука или технологија, педагогика се појављује у облику „педагошких система“. Под педагошким системом треба разумети целину (нормативних и технолошких) знања о васпитању, која се одликује узајамном везом саставних делова. Јединство система извире из средишног односа свих појединих знања према основној норми (основној вредности): она означује шта треба да вреди као „добро“ за читаву област васпитања и образовања („образовање моралног карактера“ је на пр. основна норма и циљ хербартовског система).

Ј. Ф. Херберт (1776—1841), Ф. Е, Д. Шлајермахер (1768—18834), Т. Цилер (1817—1882), В. Рајн (1847—1929) и др. најзначајнији су претставници педагошке науке у изнесеном смислу.

4. Гједагогика као шеорија. — Разлика између вештине и технологије је у томе што нас вештина учи да извршујемо, а технологија нас учи и да знамо шта треба да извршујемо а и да извршујемо. Теоријски став пак може се обележити уопште као посматрање и сазнање без икаквог односа на сврху и њено извршење. Намера да се радње и ствари посматрају са гледишта чистог сазнања, дакле независно од променљивости и несталности практичних људских потреба и сврха, главно је обележје овог става. Теоријска или чиста наука не упућује и не казује шта треба да буде, веп описује и објашњава како је нешто. Теоријска наука