Учитељ

360 Душан Ј. Јовановић

или теорија може да се обележи као систем ставова који насу виду описа, објашњења или образложења упознаје са одређеном области стварности и њеним законима. Физика је на пр. теорија природних појава код којих се не мења материјални састав, психологија је теорија душевних појава итд.

Теорија васпитања и образовања је систем ставова који нас у виду описа, објашњења или образложења упознаје за васпитањем и образовањем, са њиховом суштином, њиховим претпоставкама и њиховим формама. Теорија васпитања и образовања састоји се из два дела. Њен историјски део у свему потсећа на

друге историјске науке. Њен систематски део описује и објашњава у теорији образовања, теорији наставе, теорији школског права итд. поједине форме и разне делове васпитања. Теорија васпитања и образовања претставља више јединство по намери него јединство предмета и методе. Сазнање као смер је главни носилац њеног јединства. Сам покушај да се њени појмови примене у пракси, већ је сама педагошка пракса, није дакле чиста теорија о васпитању и образовању.

Цист научни став према васпитању може да се утврди први пут тек у разним деловима радова Ј. Ф. Хербарта. Педагогика као чиста (не нормативна) наука иначе је тек у изграђивању. Њени су најзначајнији претставници: недавно умрли педагог | Кершенштајнер (рођ. 1854), Е. Шпрангер (рођ. 1882), Т. Лит (рођ. 1880) и др.

5. Педагогика као филозофска наука. — Предмет научног испитивања је свет издељен на области појава и ствари. Филозофија је или умни рад, који човек предузима у намери да оствари једно гледиште о свету и животу као целини или умни рад, који човек предузима у намери да оствари једно гледиште о целини појединих научних или животних области. У последњем смислу говори се на пр. о филозофији историје, филозофији права, филозофији математике, о филозофији културе итд.

Филозофија васпитања и образовања посматра област васпи“ тања и образовања као целину, и хоће да одреди уопште њихов смисао, циљ и форму. Њу притом нарочито занима њихов однос према структури (саставу) процеса образовања и њихов однос према оним културним добрима којима се приписује нарочита вредност за образовање (наука, уметност, право и морал, религија итд.) Филозофија васпитања и образовања не може се у свим деловима јасно одвојити од теорије васпитања и образовања и обично се на њу гледа као на саставни део ове теорије. Теорија васпитања испитује на пр. и значај казнеи значај болести за образовање дечје воље; међутим, на питање да ли болесно дете треба кажњавати може се добити исправан одговор тек ако се утврди општи смисао образовања воље; а ово је ствар филозофије васпитања. Филозофија васпитања и образовања појављује се дакле као безусловна допуна општој науци о васпитању и образовању.

Педагогику као изразито филозофску науку посматрају: П. Наторп (1854—1924), Е. Крик (рођ. 1889) С. Хесен (рођ. 1887) и др.

и