Учитељ

+ о

Библиографија 429

идејама уопште. Такав је био и Гете, па Максим Горки исто тако пориче сваку вредност васпитању, а истиче наслеђе.

Велику је пажњу Г. М. поклонио проблему наслеђа као природној појави по којој су потомци исте врсте увек истоветни ба својим претцима. Зато ће он после дефиниције ове појаве савесно и брижљиво говорити о законима наслеђа, биолошком, соматотеном, генетичком, патолошком 8 социалном, као и о природном и материјалном наслеђу. На основу докумената и психоанализе претставника ових теорија, Г. М. повлачи паралелу између нагона и навика и најзад решава проблем наслеђивања и васпитања у компромису наслеђених и спољних фактора.

Књиту ову вредно је прочитати, п не би требало да се нађе иједан практични педатог и пријатељ омладине који не би узео у руке ово дело. Човек читајући је и не доспева да примети евентуалне празнине које би се можда могле опазити.

Тима Димитријевић

6) стране књиге и часописи: |пеегпабопаје 2еМзсћгић бег Еггјећипо Пгибев Нен 1985.

Категавзећан ипа Ебћгегашт моп Аобеге Озмајд. — Према писцу дух дргарства постоји само онде где има да се изврши какав општи задатак, што се најбоље показало за време светског рата. Чим нема што да се ради одмах нестаје и другарског духа. Другарство се оснива на личним односима другова и то на поверењу, спремности поматања један другоме, симпатији, разумевању личности, осећањима вредности итд. Друг је члан колективума 0 обвиром на то да тај колективум има да изврши извесне задаће п да савлада разне препреке. Као друг није више усамљен (сам) нето та припадност другарству прати свуда и увек та означава, није само друг у униформи и друштву другова нето и у кругу туђинаца остаје увек „друг својих другова“ и с тиме мора увек да рачуна. Поред дисциплине игра велику улогу у другарству и вођа или претпостављени —- идеално је ако је обоје спојено у једној личности. Вођа води појединце заједничком циљу. До вође стоји да ли ће се задаћа схватити као заједничка у којој сви без изнимке морају суделовати по дати што више могу. Вођа може и да казни. Воћство се огледа у способности вође да увећа продуктивност својих друтова. Механички карактер тренирања и заједнички рад у вежбама немачког омладинског покрета и штурм абтајлунга (ЗА) играју видну улогу, другарство као васпитни метод не постоји само у овим ортанизадијама нето и у целој нацији.

Тће Ошшга! Мајџе ог Влојоду, — Ву Сгаћат Кегг. — Културна вредност биологије у васпитању састоји се у разумевању људске заједнице као субјекта, у свом еволуционом развитку према извесним дефинитивним законима или

принципима. Биолошки поглед даје нови интерео и ширег схватања оног ужасног и депресивног пратиоца цивилизације — економије — која налаже нестварност обичне економске дискусије у термима новца и игнорише стварност која лежи иза новца. Та је стварност биолошки капитал престављен људским способностима. Свако људско биће које долази на свет јест биолошки капи“ талиста, са својим наслеђем биолошког капитала — потенцијално адравље, снату и способност — физичко, ментално и морално. Идеал васпитања масе није по неком стротом закону нето у помотању сваког типа природне способности да се развије у одговарајућем правцу. Билотија прочишћава визију 6 обаиром на национализам и интернационализам. Расне разлике нијесу ограничене на, језик или боју коже него и на менталне диспозиције о којима зависи Јбдех или пеуспех у личним односима са народом друге расе. „224 > па ЛЕ 5

а МАЛА Беара оатрннуева а :

шоља = а ИВЕ ТУ ЕН : и

Џеђепођејаћипа ај5 рзусћојодесћез ипа рабедод већег Ргобјет — моп 5тетап 5аитап. — Радост живљења је основни блатослов човекова, постојања. Разликујемо примитивну вољу у живљењу и секундарну вољу да се живи. Прва је урођена, и дата у већој или мањој мери од природе заједно са темпераментом сваког појединца. Друга је циљ човекова живота и постојања. Она се може пробудити, култивисати и стећи, и ради тога је она васпитни проблем, док је ралост живљења. битна индивидуална карактеристика, на коју се не може утицати. Воља за живљењем је један од најважнијих циљева васпитања сваке личности. Нетација. живота одузима свако важно значење (смисао) живљења. Писац куша да. установи како се воља за животом тенетички развија и како настаје негација жвиота, у каснијем добу, како улази у животне процесе п омета их. Отворено детиње