Учитељ
Шта је шо јединсшвена школа 447
3.
Савремена социологија све више се ближи гледишту, да се сложена структура човечанског друштва састоји из неколиких, један над другим распоређених слојева, слично геолошкој структури Земље. Најнижи је слој бића датога друштва полуприродни — полукултурни слој његова живота. Његово „место развића“ има, с једне стране, корен у месној географској природи, а с друге стране, у расвим особинама датога народа, које се рефлектују у етнографским појединостима његова живота. Над овим слојем се уздиже средњи слој друштвена бића, који, с једне стране, има антрополошки карактер (физички и психички „типови“), а, с друге стране, социјални карактер у правом смислу те речи (разноврсне социјалне целине, које сачињавају друштво: породица, сталежи, класе, савези власничког типа, а међу њима и држава). Само над овим средњим социјалним слојем уздиже се виши слој друштвеног бића, који сачињава то, што ми зовемо његово „културно предање“ „историска традиција“ или „објективни дух“, који се испољава у привреди, праву, језику, науци, уметности и религији датога друштва или народа.
Ми видимо да савремена школа све више у себе уноси све ове слојеве, од којих се састоји друштво. С развићем диференцијације у унутрашњости јединственог школског система, школа се све више проткива животом друштва, као својим правим садржајем. Нова структура школе са њеним тројним хоризонталним раслојавањем и тројном диференцијацијом, посебно у унутрашњости свакога слоја, тачно отсликава у себи структуру самога друштва, које све више продире у школу. У овом органском продирању живота друштва у школу, у њеном протканошћу и прожетошћу друштвом у свима његовим главним слојевима и налази се једино правилни смисао „социјализације школе“. Не треба заборавити, да термин „социјализација“ постаје од речи „зоста ав“, што значи друштво, а никако држава. Па су га и они, који су створили овај термин (правници Лајбниц-Волфовске школе 18 века), употребљавали као директну супротност подржављењу. Нужно је вратити се назад, првобитном смислу овога термина и схватити, на послетку, да је права социјализација нешто много дубљеи више органско, него просто подржављење, Социјализација школе значи органски преображај целокупне унутрашње структуре школског система, реализацију у њему принципа конкретне целине, ново, сложеније рашчлањавање школског система и продирање живота друштва у школу, а никако не значи просто механичко потчињавање школе држави, чији је крајњи циљ државни монопол школског рада, који деградира образовање на послушно оруђе политике државе као савеза власти, или чак фактички у оруђе ојачавања и ширења своје власти од стране управе. На против, чим школски систем постаје више јединствен и уједно с тим организован друштвом и у овом смислу се више „социјализира“,