Учитељ

448 Драгољуб Бранковић

онда он постаје и аутономнији организам у унутрашњости државе. Но то је већ нова тема, која прелази границе ове расправе.)

Овде нам остаје још само то да нагласимо, да права социјализација не противречи принципу индивидуализације. Ми смо почели ову расправу са утврђивањем чињенице, да је полазна тачка покрета за јединствену школу била либерално-демократска идеја индивидуализације школе, а то је захтев да се у школи остваре права сваке индивидуе на образовање, како то одговара њеним задацима и реалним потребама. Резултат наше анализе је закључак, да реализација ове идеје у јединственој школи води таквом преображају унутрашње структуре школе, који није ништа друго већ њена социјализација. На тај начин схваћена, социјализација је обратна страна њене индивидуализације. Индивидуализација и социјализација се међусобно не искључују, већ претстављају две «стране истога процеса интеграције. Мисли се, да је тако схваћена социјализација образац социјализације уопште и то не само школе, већ и државе и привреде, а посебице и својине. Али, то питање прелази границе ове расправе.)

Либертова општа дидактика

— Од Драгољуба Бранковића —

Х Проблем изградње наставе

О проблему како ће да се изгради настава: да ли да буде покретљивија где има места случају и произвољности, или треба да буде више систематска и са утврђеним прописима, до сада се није могла постићи ни приближна сагласност. Ако се усвоји прво за руководно начело, тешко је повући и пронаћи праву границу слободном вођењу а не доћи у сукоб са наставним циљем. А код систематског реда настава губи свој еластицитет, јер се извесним предметима придаје већи значај и вођство, те се тако лако прелази у доматизам који је неподношљив и стран бићу и животу омладине. У овом случају губи се из вида индивидуални моменат. С друге стране, с Е што се у настави мора савладати известан посао за извесно време и то са једном групом ученика, долази се до мисли да је потребна извесна чврстина форме и план који је рационално условљен и рационално спроведен. Али при овоме истиче се питање: да ли се главне форме и особине наставе боље унапређују у лабавом и динамичком, или у планскосистематском уобличавањуг На ово питање Либерт одговара: „До сада још није разјашњено ни решено питање: да ли живот има у себи

1) Ја сам то подробно развио у својој студији: „Ра5 Ргобеш Аег Аш!опопе дег Видипг“ (Еезјсађе и Неппећ Кскељ, Вин -Вадеп, 1933); на пољском језику у „Кисћ Редавошсхпу“ 1934-35, Ле 8,

2) Широко излагање овога питања наћи ће читалац у мојој студији: „Пробдома прававого сошализма“ („Современвња записки“, Париж, 1927-29, Мо Мо 7-31).