Учитељ
Неговање кооперативног духа у народном подмлатку – 165
услов без којега се не могу решити нити индивидуални нити социјални, као ни економски ни политички проблем. Ко жели ко-
ристи и среће, себи и друштву, нека му рад буде водиља у животу“) |
Неговање кооперативног духа У народном подмлатку
— од Стевана Б. јовићевића
Један од чинилаца од којих зависи напредак друштва јесте удруживање и кооперација индивидуалних снага. Но, удруживање тих снага значи и борбу, али и задовољава потребу друштва.
Код подмлатка треба развити свест, да је појединац немоћан да сам даје отпор свима незгодама. Да увиди да је још од рођења његов психофизички развој и напредак могућ једино у заједници, П. Наторп каже: „Изолована људска индивидуа је уопште једна апстракција, као атом физичарев, она у истини није ни човек без људске заједнице“ (Општа педагогија стр. 27 - Наторп). Према томе, савременом васпитању је идеал: васпитање за заједницу, као органску целину индивидуа.
Како да негујемо кооперативни дух у народном подмлатку, биће предмет нашег даљег излагања.
Одмах је потребно напоменути, да на духовни правац подмлатка није једини утицајни фактор неговање - васпитање. Од утицаја су практичан живот и наслеђе. Наслеђе је основа целокупном развијању индивидуе. А међу наслеђеним нагонима налази се и нагон за заједницу. За живот и сарадњу у заједници потребно је тај нагон правилно култивисати.
Први утицаји на дечји дух врше се у породици, па је потребно видети чиме она утиче на развијање духа сарадње.
А. Породица и кооперација 1) У породици подмладак добија најнепосредније социјалне
навике, од којих су најважније навике на домаћи ред, чистоћу, уредно храњење итд. Ту се примећује силна моћ родитељског
примера. То првобитно упућивање је од особитог значаја за живот у вишој заједници.
2) У породици дете учи матерњи језик; а језик је најбоља веза међу људима и важан услов за кооперацију.
#) Често се говори о значају рада са економског и биолошког гледишта, па тако се већином и заснива радна школа у теорији. Међутим рад има једно више, духовно и онтолошко значење. Било би добро да се неко од сарадника подухвати да обрали специјалну тему о значају рада са духовног гледишта, у којој би се јасно изнела онтолошка и етичка мативизација рада. Тако бисмо
своја гледишта још боље употпунили и расветлили са једне нове и више тачке посматрања. Ур.
Учитељ 30