Учитељ

Полазна тачка образовања 481

блемима живота па ће им се одмах и сама открити једна и иста, и религиозна и морална истина у свима учењима — од Кришне, Буде, Конфуција, па до Христа, Мухамеда и најновијих религиозних мислилаца.

Само при таквом разумном, религиозно-моралном учењу, стављеном у темељ образовања може бити и разумно, — не штетно људима, него разумно образовање. При недостатку пак такве разумне основе образовања не може ни бити ничег другог но само ово што је и данас: хрпа празних, случајних, без основног критериума нагомиланих непотребних знања, названих науком, која не само да су некорисна, него још доносе највећу штету људима стога што скривају од њих неопходност човеку једино потребних знања.

Допадало се нама то или не, разумно је образовање могућно само тако ако се у темеље његове стави учење о религији и моралу.

Продужујући упоређење са полупречницима који се повлаче из средишта, учење о религији и моралу, у свом односу према свима другим знањима, слично је оним трима, један на другом управно стојећим пречницима који одређују правац и међусобан однос свих полупречника сфере, и онај ступањ дужине до кога ови смеју бити доведени да би тако могли сачињавати хармоничну целину — сферу.

И стога ја држим да прво и главно знање које треба пре свега саопштавати деци па и одраслим ученицима — јесте одговор на вечна и неминовна питања која се јављају у души сваког човека који долази до свести.

Прво: шта сам ја, и какав је мој однос према бесконачном светуг И друго које проилази из тог првог: како да живим, шта да сматрам свагда, при свим могућим, макар за мене лично и неповољним, условима, за добро, а шта свагда, и при свим могућим условима, за рђавор

Одговори на та питања одувек су постојали и постојеу души сваког човека; а разјашњења одговора на та питања морала су постојати код милијарда људи који су пре живели, и милиона који живе данас. М то разјашњење се збиља и налази у учењима религије и морала, — али не у религији и учењу морала неког само једног народа извесног места џ времена, него у оним основама религиозних и моралних учења, које су основе — једне и исте — исказали сви најбољи мислиоци светски — од Мојсија, Сократа, Кришне, Епиктета, Буде, Марка Аурелија, Конфуција, Христа, Јована апостола, Мухамеда, до Русо-а, Канта, персијског Бабе, индуског Вивекананде, Чанинга, Емерсона, Роскина, Сковороде и других.

И стога мислим да догод та два предмета не уђу у темеље образовања, све дотле не може бити никаквог разумног образовања.

Што се пак тиче доцнијих даљих предмета знања, то мислим да се ред њиховог предавања сам собом разјашњава, чим признамо да је темељ свакога знања — учење о религији и моралу. Веома је вероватно да ће при таквој организацији образовања први после

Учитељ 31