Учитељ

480 Лав Толсшој

сачињавају главну садржину сваког образовања, васпитавања и наставе, потпуно одсуствују у образовању хришћанских народа. Па чак још и горе него да одсуствују: замењују се у нашем друштву нечим што је најсупротније правој истински религиозној и моралној настави — хрпом грубих празноверица и неукусног, прубов веолошкој мудровања. | -л- - - - - · - = - - -

У томе је, мислим, главни недостатак начина образовања, уобичајених у нашем друштву. И стога мислим да, ради тога да образовање не буде штетно као што је данас, у његове темеље треба да се неизоставно ставе та два најглавнија и најпотребнија предмета који одсуствују у нашем образовању: религиозно схватање живота и морално учење.

( том истом предмету писао сам ја у мом Кругу Чишања:

„Од оно доба од како постоји човечанство, свагда су се, код свих народа, јављали учитељи који су састављали науку о том шта је човеку најпотребније да зна. Наука је та свагда имала за свој предмет знање онога у чем се састоји сврха и задатак, па према томе и право добро и срећа сваког човека и свих људи.

„И та ето наука и служи као руководна нит при одређивању значаја и ранга свих других знања.

„Предмета наука постоји неизбројна количина; но без знања онога у чем се састоји задатак и срећа свих људи, нема могућности избора у том бесконачном мноштву предмета, те стога, без тога знања, сва остала знања и уметности постају, као што су и постали, једна јалова, а кад су јалова, онда и штетна забава“.

Једино објашњење овог безумног живота, противног својој савести, којим живе људи нашег времена, састоји се нарочито у том што се млади нараштаји обучавају безбројним најзаплетенијим, тешким и непотребним предметима, а не поучавају се само оном што је једино потребно, а наиме: у чем је смисао човечанског живота; чиме живот треба да се руководи, и шта су мислили о том питању, и како су га решавали и решили најмудрији људи свих времена и целог света.

Неко ће ми рећи: „Па нема таквог, већини људи заједничког, религиозног учења, и свеопштег учења морала“. Но то није истина, — пре свега стога што су таква, свему човечанству заједничка учења свагда постојала и постоје, а и не могу да не постоје већ и стога што су животни услови свих људи, у сва времена и свугде, једни и исти, — друго стога што су,у сва времена, између милиона људи свагда најмудрији између њих одговарали људима на она најглавнија животна питања што стоје пред човечанством.

А што се неким људима нашег времена чини да таквих учења није било и да их нема, то долази само отуд што ти људи она теолошка помрачавања и извртања, којима су у свима црквеним учењима скривене основне религиозне и моралне истине што људи та извртања и нагваждања примају за саму суштину учења. Довољно је људима да се само озбиљно ставе према про-